Руси корак ближе куповини грчке гасне компаније

Русија има све шансе да ојача своје позиције на гасном тржишту Европе. Две руске компаније воде у трци за куповину једне од највећих гасних државних корпорација Грчке – DEPA. Истина, против тога је Вашингтон, што отежава процес приватизације.

Међу лидерима за куповину 65% акција грчке гасне компаније је Гаспром и не толико позната компанија Синтез. Они су успели да понуде највећу суму за акције које Атина жели да прода за милијарду и по евра. За такав новац ће купац моћи да контролише саму компанију DEPA и ћерку – оператора система гасовода DESFA. Иначе, управо захваљујући DEPA, Гаспром испоручује 90% гаса који Грчка увози.

Говори водећи експерт Савеза петрохемијских индустријалаца Русије Рустам Танкајев:

- Ако није дошло до радикалних промена у имовинском комплексу компаније пре њене продаје, онда она заиста вреди тих пара. Компанија даје Гаспрому да дође до самих купаца гаса, што је стратешки задатак за Гаспром на европском тржишту.

Рекли смо већ да су Сједињене Државе против тога. Вашингтон недвосмислено обраћа пажњу Атине на то да је против јачања улоге Русије на тржишту Грчке, и упоште, Европе. Постоји још једна препрека за куповину DEPA, говори руководилац Центра за економска истраживања Института за изучавање глобализације и социјалних промена Василиј Колташов:

- У ЕУ постоје прећутна правила да се важне и велике акције не продају руском бизнису. Односно, без обзира на све приче о отворености и слободи економске делатности у оквиру СТО и либералне економије Европе, та правила постоје, и Русија је на њих више пута наилазила. То је био и остаје озбиљан проблем.

Како год, компликована економска ситуација у Европи диктира своја правила. И Грчка је, чини се, спремна да прода компанију Русима. Осим тога, нема тако много европских компанија које могу да понуде ту цену, сматра аналитичар у петрохемијској области Андреј Полишчук:

- Мислим да су шансе руских компанија велике. Европске компаније сада нису спремне да ризикују и да троше додатна средства на куповину бизниса који много не доноси због кризе. И вероватно су само руске компаније сада у стању да преплате да би се приближиле европским клијентима.

Још једна чињеница у корист Русије су рокови: Грци морају што пре да продају компанију у оквиру приватизације државних актива. У случају да приватизација не успе, Грци неће добити још једну траншу финансијске помоћи Европске уније.