Британија балансира на прагу ЕУ

Својим обећањима да ће ревидирати услове чланства Велике Британије у ЕУ премијер Уједињене Краљевине Дејвид Камерон толико је збунио савезнике да је у понедељак морао да прецизира: ипак није реч о изласку земље из ЕУ. Како се очекује, 22. јануара Камерон ће наступити у Хагу са говором о перспективама развоја Европе и пројаснити питање улоге Велике Британије у том процесу.

Лондон се од тренутка оснивања ЕУ трудио да држи џентлменску дистанцу са Бриселом, није хтео да ступи у зону евра, а последњих година реторика британске владе је стекла мал те не изолационистички карактер. Врхунац неслагања између Уједињеног Краљевства и његових савезника из ЕУ био је новембар прошле године, када су Британци блокирали нацрт заједничког буџета ЕУ. Што је изазвало прву серију разговора о могућем и скором изласку британских острва из састава ЕУ. А пре неколико недеља Дејвид Камерон је први пут рекао да је спреман да спроведе референдум о даљем боравку земље у ЕУ.

У ствари слични разговори се воде још од 70-их година, подсетио је у интервјуу за Глас Русије шеф катедре за међународну економију и политику Високе школе економије професор Максим Братерски.

- Британија балансира. Полазећи од својих националних интереса, Велика Британија никада није планирала да се потпуно интегрише у ЕУ. Мислим да Велика Британија неће иступити из ЕУ, зато што Британци не желе да губе, рецимо, своја финансијска тржишта на континенту. Британци не желе на пример да подржавају новцем бриселску бирократију, да плаћају високе улоге за подршку пољопривредних произвођача у Француској и Шпанији. Мени се чини да је реч о јачању британске аутномије у оквиру ЕУ, али никако о пуном иступању.

Све претпоставке о иступању Британије из ЕУ појавиле су се у контексту кризе зоне евра, истиче са своје стране старији научни сарадник Центра за британска истраживања Европског института РАН Јелена Ананјева. Британија се сама налази у прилично сложеном економском положају, и оне суме које треба да даје буџету ЕУ Лондон сматра неоправдано великим. Уз то Велика Британија сматра да је Брисел почео превише активно да се меша у унутрашње економске ствари земаља чланица ЕУ. Ипак излазак Британије из ЕУ ће претити по њу врло великим губицима, подвукла је Јелена Ананјева.

- Ради се о томе што 3 милиона радних места у Британији зависи од чланства у ЕУ. Јер 50% спољне трговине Британије отпада на ЕУ. Али излазак Британије из ЕУ не може да се деси пре 2016. године. Ово питање ће се решавати на референдуму, а референдум влада може да прогласи тек после наредних општих парламентарних избора 2015. године. До тада зона евра можда ће већ изаћи из кризе, и Британци неће имати тако озбиљан повод за размишљање о изласку из ЕУ.

Сада Британију углавном брине колико ће је коштати чланство у ЕУ, подвлачи доктор Ричард Велингс из британског Иститута за економске проблеме.

- По мишљењу дирекотра Велингса, у насталој ситуацији најразумније било би признати да ЕУ у актуалном виду престала је да функционише и да би требало да се врати ЕУ из 90-их гоидна, када није било такве зависности међу чланицама, зато је постојала слободна трговина без политичке интеграције и контроле из центра.

Излазак Британије из ЕУ био би непожељан и за ЕУ, и за светску економију и целини. Аналитичари америчке инвестиционе банке Морган Стенли саставили су списак могућих макроекономских изненађења које могу да обруше тржишта 2013. године. Међу најопаснијим догађајима такве врсте је излазак Велике Британије из ЕУ.