Малијски блицкриг

Ситуација у Малију нагло се развија. Француски Миражи и Рафали бомбардују положаје и позадину џихадиста, у главни град земље Бамако стижу колоне француске оклопне технике, а недавни побуњеници Туарези изјављују о својој подршци малијским властима. Ипак експерти нису оптимисти: земља има све шансе да се претвори у регионални Авганистан и још горе да увуче у крвави хаос суседне државе.

Током ове недеље у Мали ће бити пребачен мировни континент ЕЗЗЗА (Економске заједнице земаља Западне Африке). Осим тога, како следи из најновије изјаве председника Пете републике Франсое Оланда, француски експедициони корпус који сада има 750 војника и официра, у скорије време биће појачан.

Ми смо сведоци завршетка интернационализације конфликта у Малију, констатује доктор Лори-Ен Теру-Бенони, експерт департмана за спровођење мировних операција Монтреалског универзитета у Канади. У интервјуу за Глас Русије доктор Лори-Ен Теру-Бенон је истакла:

- У тој игри има много учесника. Како би се осигурао успех операције, треба постићи јасну координацију међу разним факторима. То је пторебно како би се схватили наши циљеви и уверило да сваки од учесника улаже напоре у том правцу. Када је започела операција, једно од питања које су постављали аналитичари било је питање циљева – какви су циљеви операције и колико далеко ће она отићи.

Ипак чак почетком војне интервенције ток и исход конфликта остају непредвидиви, подвукао је руководилац програма за конфликтологију Института за проблеме безбедности Афричког Савеза Мехари Мару у интервјуу за Глас Русије:

- Оваква криза не може да буде разрешена само помоћу војне интевенције, како сматра Француска, зато што она подразумева мноштво проблема. То није само териризам, већ и националистички покрет чији лидери траже аутономију и боље управљање земљом. Они такође инсистирају на религиозној слободи као таквој. Тако да се устанички покрет састоји од разних аспеката и ситауција захтева комплексно решавање. шта могу да ураде Французи? Они су дошли али различите групације које „дремају“ у овој фази могу поново да превладају у контексту националистичких и регионалних захтева које истичу.

Туарези претендују на аутономију, исламисти их групације Ансар ад Дин из састава Ал-Каиде и салафити из Покрета једнобошства и џихада у Западној Африци на уређење калифата у Малију, а слаби и разноврсни естаблишмент у Бамаку на изгубљени сатус кво. Многим експертима сукоб унутар тако разноврсног конгломерата политичких, етничких и религиозних група личи на ситуацију у Авганситану. Исто као и тамо, у Малију највештије и најорганизованије делују идеолошки потковани исламисти. Они тешко да ће се брзо предати на мислот Француза и њихових локалних снага из ЕЗЗЗА. На ракју сасвим успешни блицкриг француских и западноафричких војника може да прерасте у стогодишњи рат на врло широкој територији.

Постоји и мишљење да све што се дешава последњих година у Северној и Западној Африци – арапске револуције – сасвим је закономеран процес, диктат времена. Како је рекао после завршетка рата у Либији бивши амбасадор СССР и Русије у Триполију Венијамин Попов, дешава се глобално тектонско померање које је једнсотавно започело управо у том делу света.

Никита Сорокин,