У руски приобални појас пустиће приватнике

Све одлуке о освајању приобалног појаса треба да имају дугорочан карактер. На то је скренуо посебну пажњу премијер Русије Дмитриј Медведев. Он је у Новом Уренгоју у Сибиру одржао саветовање о пракси и перспективама освајања резерви нафте и гаса у приобалном појасу. Учесници су говорили не само о темпу и могућностима разраде велике територије, већ и о томе кога пуштати у приобални појас.

Разрада нафте и гаса на копну веома се разликује од освајања приобалног појаса. Нова инфраструктура коју треба подићи, специјализоване луке, платформе, танкери ледоломци и наравно активно геолошко истраживање, све то захтева огромна улагања капитала. Како би у грану кренуо новац потребан је стабилан, јасан правни режим, подвукао је Дмитриј Медведев.

- Због специфике рада у мору све одлуке које доносимо треба да имају дугорочан карактер. То треба да спознају сви који намеравају да се баве приобалним појасом. Само у том случају можемо да акумулирамо потребан за то финансијски ресурс, а он је врло велик.

Осим тога, треба одредити механизам пружања компанијама права за разраду ресурса приобалног појаса. Сада на освајање стратешке ризнице земље могу да претендују само компаније са уделом државног учешћа од преко 50% и са искуством рада на мору од најмање пет година. Другим речима, овде могу да раде само две руске компаније – Газпром и Росњефт. У датом тренутку Росњефт је предала пријаву за 12 локација, Гаспром за 17. У случају потврдног одговора на ове пријаве, државне компаније ће у року од 10 година резервисати до 80% руског приобалног појаса.

Ипак правила игре могу да се промене. На саветовању у Новом Уренгоју министар природе Сергеј Донској је предложио да се у приобални појас пусте и приватне компаније: на основу аукције и само тамо где нема интереса државних компанија. Либерализација доступа приобалном појасу кроистиће држави и самом појасу, као и приватним инвеститорима, сматра генерални директор Фонда за националну енергетску безбедност Константин Симонов.

- Државне компаније могу да не изађу на крај са брзом реализацијом пројеката у приобалном појасу, зато што су они врло скупи. Треба их брзо реализовати, пошто ситуација са експлоатацијом на копну код нас није тако идеална. Цифре раста експлоатације не треба да нас заваравају, зато што у последње време је премало нових налазишта. То значи да треба компензовати експлуатацију која се смањује. И приобални појас је једна од очигледних варијанти развоја. Зато што већа буде камапња у приобалном појсу, то је већа вероватноћа да ће пројекти кренути брже и да ће земља добити ефекат.

Руски приобални појас има највећу површину у свету – преко 6 милиона квадратних километара. Његове резерве нафте и га са се процењују скоро на сто милијарди тона нафте и гаса прерачунатих у условно гориво. Упоредо са тим проученост руског приобалног појаса је мала, што не пружа могућност тачног прогнозирања његових резерви, истичу експерти.

Наталија Коваленко,