Арктик: регион глобалних интереса

Министарство за ванредне ситуације на Арктику отвара десет ватрогасно-спасилачких центара за осигурање безбедности Сверног морског пута и сараднике компанија који раде у арктичком приобалном појасу.

Центри опремљени по последњој речи технике треба да покрију читаву територију Арктика у случају ванредних ситуација. По речима шефа ресора Владимира Пучкова, инфраструктура која се ствара треба да осигура безбедност становништва које живи у региону, коа и персонала руских компанија које тамо раде. Да подсетимо, на овим северним територијама читав низ великих бизнис-структура реализује велике пројекте у области енергетике. Три базична спасилачка центра ће бити опремена авионском техником и уређајима за рад на води. У седам преосталих планирано је чување опреме и технике.

Прави повратак Русије на Арктик диктиран је самим животним потребама, неопходношћу нових економских решења, јер после распада Совјетског Савеза овај важан регион био је практично изгубљен. Такво мишљење за Глас Русије изнео је политиколог Владимир Ходаренок.

- То се тиче како војног присуства, тако неопходног у савременим условима, тако и економског и сваког другог. У кризним годинама била је затворена чак и метеоролошка станица. Али Арктик данас представља необично важан и чак по нечему за Русију одлучујући регион, зато је повратак на њега неизбежан. Много ће морати да се обнавља од нуле.

Економска трка за Арктик богат нафтом и гасом данас је на врхунцу. Он је подељен на 5 зона одговорности између Русије, САД, Норвешке, Данске и Канаде. И у том контексту развој Северног морског пута обећава Русији осетне повластице и предности. Северни моркси пут је најкраћа транспортна магистрала између Европе и Азије. Она је скоро два пута краћа од пута кроз Суецки канал. Основна препрека за развој пловидбе је лед. Ипак савремена флота ледоломаца коју гради Русија омогућиће да се реши овај проблем. У оквиру Поморске доктрине и програма развоја севрерних територија планирано је и формирање читаве линије савремених ледоломаца.

Корист од реализације пројекта је очигледна за све. За Русију је то развој транзитне инфраструктуре. За користике озбиљна уштеда времена и средстава, уз то и одсуство ризика од пиратских напада. Само у последње три године транитни превоз Северним морским путем се увећао десет пута. У условима отапања леда Северног Леденог океана, када је целогодишња навигациај постала све реалнија, улога ове маршруте постаје за Русију изузетна, истиче први потпредседник Академије за геополитичке проблеме Константин Сивков. При томе он предлаже да се погледа још један аспект акртичке тематике.

Северни Ледени океан има важан војно-стратешки значај. Преко капе Северног пола пролазе најкраћи ваздушно-космички правци између Русије и САД, Западне и Источне полулопте. Зато контрола над регионом осигурава и војно-стратешку безбеност таквим великим државама као што су Русија и САД.

Експерт истиче да се за Арктик данас активно занима не само 5 кључних фактора у региону, већ и Кина, која нема никакве географске везе са њим. Међтуим она је почела да гради сопствену ледоломачку флоту. У тим условима економско и инфраструктурно утврђивање Русије у региону делује сасвим логично. Наравно, данас нико не планира да ратује за Арктик. Москва је више пута подвлачила да она може и мора да постане полигон за реализацију заједничких научних и економских пројеката. Ипак то не значи да Русија неће бранити на овој територији сопствене националне интересе.

Иљја Харламов,