Русија-Обама: други покушај

У понедељак, 21. јануара, поново изабрани за председника САД Барак Обама ће положити заклетву да ће бити веран Уставу и америчком народу на Библији, која је некад припадала борцу за права Афроамериканаца Мартину Лутеру Кингу. Очекује се да ће ускоро после званичног ступања у дужност Барак Обама послати у Русију свог саветника за националну безбедност Тома Донилона с личном посланицом председнику Русије Владимиру Путину. Могуће је да ће то бити први корак ка позитивним променама у руско-америчким односима. Међутим, могуће је и друго – за перспективе дијалога између Москве и Вашингтона постоје и оптимистичне, и песимистичне прогнозе.

Неке чињенице из биографија нових чланова тима Обаме су аналитичарима пружиле повод да претпоставе да ће ова администарација бити еластичнија по питањима спољне политике САД. Рецимо, Џон Кери се више пута изјашњавао да размештање ПРО у Европи губи своју актуелност, ако ирански нуклеарни проблем успе да се реши дипломатским методима. У том случају, - казао је Кери, - САД ће имати могућност да укину напетост у односима с Русијом, чији став по питању ПРО је познат. Нови шеф Пентагона Чак Хејгел је познат по својем активном учешћу у раду сенатске комисије, која је својевремено формулисала лојални према Москви извештај о правилном смеру америчке политике према Русији.

Судећи по свему, Барак Обама и чланови његовог тима ипак су усмерени на решење конфликата, а не на њихово заоштравање.

Није тајна да се у Москви и даље надају на еластичност Барака Обаме по питању ПРО. Амерички председник је обећао да ће испољити такву особину у случају поновног изабрања свом руском колеги Дмитрију Медведеву. Међутим, у том периоду сви правци ресетовања, које је иницирао сам Обама, суочили су се са проблемом ПРО. Међутим, ПРО је остала, а судбину ресетовања резличити експерти третирају различито.

Сами Американци први су почели да употребљавају термин reset (ресетовање), објаснивши то тако да је пре 4 године било потребно на неки начин обновити руско-америчке односе, који су се нашли скоро у ћорсокаку у периоду председништва Џорџа Буша-млађег, - рекао је у интервјуу Гласу Русије шеф катедре Опште политикологије Високе школе економије Леонид Пољаков.

- Ступамо у другу реалност, коју САД нису хтеле да виде, у којој ће Американци морати да сарађују с Русијом. Очекујем да ће следећи период Обаме од 4 године бити период, када треба градити нови модел односа између наших земаља. Мислим да је председник Обама свестан тога. Он је еластичнији, прагматичнији од неких радикалних политичара у Вашингтону.

Рачунајући на евентуалну еластичност кључних личности нове администрације Барака Обаме, не смемо да заборавимо да је управо он током свог претходног председништва лично потврдио пројект ПРО као саставни део програма развоја НАТО. У овом контексту је такође умесно да се подсети да је Барак Обама поднео Пентагону програм Учвршћење глобалног лидерства САД: приоритети одбране у 21. веку. Не сме се а да се не узима у обзир да је малтене први државни акт Барака Обаме у области руско-америчких односа после поновног изабрања за председника – потврђивање злогласног списка Магнитског.

Ако посланица председника није само протоколарни гест, она садржи поновни покушај Обаме да обнови билатерални дијалог с Москвом. То је у сваком случају боље од инерције скоро бесплодног партнерства.