Илузорни пејзажи Њен Хувер предтављени у Москви

2013. година је проглашена за унакрсну годину културе Русије и Холандије. И један од првих културних догађаја на програму је изложба радова Нен Хувер, једне од најпознатијих сетских уметница у области медијског пејзажа. Изложба је отворена у Државном центру савремене уметности у Москви.

Нен Хувер рођена је у САД и своју стваралачку каријеру је започела сасвим традиционално – бавила се сликарством и скулптуром. Али 70-их година је дошла до закључка да је сликарство недовољно објективно и одабрала је нов начин представљања реалности – она се окренула видео-арту. Тада је прешла из Америке у Амстердам.

Како је рекла за Глас Русије координатор изложбе Карина Карајева,

- Нен Хувер је међу првима почела да се бави проблематиком видео-пејзажа. Она се дуго бавила сликарством, затим га је одбацила и покушала да пројектује сликарство у видеоуметности. Њени први огледи спадају у почетак 70-их, када је визуелна уметност тек стасавала.

Пластика тела, визуелне илузије и аналогије, неочекивани светлосни ефекти. Радови Нен Хувер остављају чудан утисак – апстррактни простор се ствара, чинило би се, од сасвим обичних предмета и форми. Грање дрвећа, комади тканине, фрагменти људког тела уз помоћ мајсторски изграђене светлости, игре фокуса камере, неочекваних углова претварају се у нешто нејасно и не увек естетски прихватљиво, али чаробно.

Видео-арт је уметност која није једноставна за перципирање, она захтева од гледаоца одређену припрему. Тамне изложбене сале, сјај монитора и скуп вишезначних ликова снажно утичу на психику. По мишљењу Карине Карајеве,

- Нен Хувер је почела да се бави проблемом тела, али овај проблем није тако агресиван да се говори о некаквим гендерним утицајима који постају актуални и популарни у наше дане, али она је одредила основне тенденције које се дешавају данас у уметности.

Посетиоци изложбе суочавају се са сложеним задатком: Нен Хувер их увлачи у своју игру, упорно позивајући да постану својеврсни коаутор – да одгонену замисао уметнице и да испуне објекте сопствним смислом и покушају да схвате шта јесте или шта може да буде ликовна уметносту доба нових технологија.

Армен Апресјан,