Транспортни авиони: замена приоритета

Министарство одбране Русије разматра планове развоја транспортне авијације. Главни циљ је смањење зависности од украјинских произвођача. Предност ће се дати пројектима домаћих пројектантских бироа.

Одустајање од „Антонова“?

Авиони пројектантског бироа Антонова – од АН-26 до „Руслана“, су током историје били основа совјетског ратног и транспортног ваздухопловства. И сада је њихов удео у ратном и транспортном ваздухопловству јако велики. Уједно, неке потешкоће у сарадњи са Украјином и целокупна политика смањења увозне зависности одбране прети да затвори перспективне пројекте украјинског порекла, а то може донети разне последице.

Државни програм наоружања за 2011-2020. годину предвиђа у овој деценији куповину најмање 600 нових авиона за ратно ваздухопловство Русије, међу њима више од стотину војно-транспортних авиона. 40 авиона су Ил-476, модернизовани модел Ил-76, чија производња почиње у Уљановску. Остатак, огромна већина планираних набавки, су требали да буду авиони пројектантског бироа „Антонов“, укључујући Ан-124 „Руслан“ и Ан-70. Међутим, данас је судбина ових авиона доведена под знак питања.

У ратном ваздухопловству Русије су одлучили да ремонтују и модернизују постојеће „Руслане“. Али, комерцијалне структуре нису у могућности да прате овај програм без војне наруџбе, јер је цена авиона сувише висока.

Није јасна ни перспектива АН-70. Руско руководство намерава да донесе одлуку о његовој куповини и финансирању производње тек после тестирања. А, то пролонгира евентуални почетак производње у фабрици авиона у Казањи за другу половину 2010. године.

Будућност лаког авиона Антонова АН-140Т („рампа“ модела актуелног АН-140) ће се решити у трци са руским пројектом ИЛ-112В. Обнављање производње последњег лобирају домаћи произвођачи авиона.

Време одлука

Ратно ваздухопловство данас фактички има загарантовану набавку само једног новог транспортног авиона – ИЛ-476. Судбина других пројеката је под знаком питања. Очигледно је, да ће у наредних 15-20 година, тај проблем делимично бити решен уз помоћ генералног ремонта и модернизације. У првом реду се мисли на такве ресурсне авионе као што су АН-22 и АН-124. Али, у сегменту средњих и лаких авиона, где АН-12 и АН-26 постепено „одлазе у пензију“, ремонт и модернизација неће помоћи.

Да се не би нашли у ситуацији да Русија мора да купује стране авионе ове класе, дефинитивна одлука мора да се донесе у току 2013. Избор у класи лаких авиона је већ познат. У средњој класи треба изабрати између руско-индијског пројекта МТС/МТА и украјинског АН-178. И, наравно, неопходно је решити судбину АН-70 и АН-124. Први авион, који поседује посебне полетно-слетне карактеристике, је потребан Русији због њене огромне територије без пуно добрих аеродрома. Други авион може дати велике могућности ратном ваздухопловству приликом пребацивања војске. Главно питање је колико се те могућности препознају и колико се њихов раст сматра актуелним.

Илија Крамник,