Марсовско језеро наде

У великом кратеру на Марсу у далекој прошлости могло је да се налази језеро. Орбитални уређај NASA-e видео је на његовим зидовима наизменичне слојеве глине и карбонатних минерала, који се формирају само приликом контакта са водом. Нови подаци потврђују хипотезе о некадашњем „мокром“ Марсу, погодном за примитивне форме живота.

Кратер Маклафлин пречника 92 километра и дубине 2000 метара један је од најдубљих на Црвеној планети. Око њега нема очигледних трагова да је вода некада дотицала споља. Значи, језеро се напајало само захваљујући подземним водама. Звхаљујући три пута мањој сили теже него на Земљи, водоносни слојеви на Марсу су могли да буду дебљи и порознији. А то је, кажу научници, мал те не идеална средина за обитавање бактерија. Није искључено да се таква средина до данас очувала испод дна кратера.

Места попут Маклафлина као да су специјално направљена за научна истраживања, говори експерт за космос Јевгениј Черњаков.

- Постојање одговарајућег отвора такве дубине у многоме уклања проблем бушења, а то су енергетика и потрошни материјал које је врло тешко пребацити на Марс. Компактни аутоматски уређај покушао би да завири у ову провалију и та проба да тамо нешто нађе. И сам по себи срез кратера је занимљив. Тамо су пронађене стене које са површине не можемо да достигнемо на други начин.

На Земљи микроорганизми су налажени у узорцима тла подигнутих са дубине од 5 километара. Чак тамо они могу да живе ако има воде. Вероватно се и први живот на планети појавио у подземним водоносним слојевима. Тамо је он био заштићен од удара комета које су у древна времена прилично често бомбардовале нашу планету. Кисеоник тамо није био потребан бактеријама, њега на раној Земљи није било уопште.

Ако се у сличним слојевима на Марсу нађу трагови органике, то би могло да осветли и процес рађања живота на Земљи, каже биолог Московског државног универзитета Јелена Воробјова.

- Првобитно се Марс развијао паралелно са Земљом. Живот је могао тамо да се појави на почетку еволуције. Затим се десила нагла промена услова, губитак атмосфере, еволуциони ток се променио. Али може се гледати на Марс као на Земљу ранијих етапа развоја. Чак ако живота на Марсу нема, можемо да размотримо модел ране земље, истраживши Марс. Да упредимо ова два модела и схватимо на који начин се живот формирао на Земљи.

Како сматрају научници, марсовско језеро на дну кратера Маклафлин је пресушило пре око 3 милијарде 700 милиона година. У ту епоху су се формирали минерали од којих су изграђени зидови кратера. Њихова старост одговара старости најстаријих древних минерала икада нађених на Земљи. У целини, не само за биологе, већ и за геологе кратер Маклафлин је повољно тле за истраживања.

Али научници су сигурни – тражење трагова органике и живота треба да се одвија и у другим местима Црвене планете. Већина стручњака сматра да дубоко бушење за то није потребно. Лабораторијско моделовање показало је добру виталност земаљских бактерија свега 10 центиметара испод површине марсковског тла. На Марсу на истој тој дубини постоји мали проценат воде, што је недавно открио руски неутронски уређај марсохода Кјуриозити.

Борис Павлишчев,