Видовдан 1914: Списи о сарајевском атентату

Гаврило Принцип је на данашњи дан, пре тачно 94 године, убио аустријског престолонаследника Фрању Фердинанда, а "Глас јавности" преноси списе Терезе Лазић, која је била записничар на суђењу Принципу. "Видовдан 1914. године освануо је диван, сунчан и топао. Била је недеља. Ми девојке, свечано обучене обично смо недељом одлазиле у Мали парк, између Латинске и Ћумрије ћуприје, где је концертирала војна музика и шетале дуж леве обале Миљацке. Те недеље, 28. јуна 1914. године уместо у парк, отишле смо на кеј и тражиле погодно место, одакле смо могле што боље да видимо пролазак страних гостију аустријског престолонаследника надвојводе Фрање Фердинанда и његове супруге војвоткиње Софије Хоенберг. Највише нас је интересовала војвоткиња Софија, за коју смо чуле да је лепа, а уз то смо знале да је Чехиња из грофовске породице Цхотек, па зато на аустријском царском двору заузима, приликом званичних свечаности место за степен ниже од свог супруга, што смо ми сматрале великом неправдом", забележила је госпођа Тереза Лазић у тексту "Моје личне успомене на сарајевски атентат 1914. године". Док је Тереза са другарицама расправљала о положају жене, о неправедној хијерархији, на улицама Сарајева одиграо се повод Првом светском рату. Гаврило Принцип, припадник тајне организације "Млада Босна", пуцао је на Франца Фердинанда и његову супругу војвоткињу Софију Хоенберг. Тек што је тог дана села да руча, на врата њеног дома закуцао је старији чиновник владиног повереништва, где је Тереза радила као дактилостенографкиња, тек овлаш је обавестио да се догодило нешто и замолио да пође његовом кочијом до Градске већнице. Тамо је сазнала да ће радити на месту где никада није, у Криминалном одељењу и да ће водити записник са саслушања атентатора на аустријског престолонаследника и његове жене, задатак који до смрти није заборавила. Госпођа Тереза причала је 1980. године Светозару Буцаловићу, економисти, заљубљенику у историју нашег народа, који је сакупљајући грађу за своју књигу "Ко смо, одакле смо и где смо сада?" да када је сурови доктор Ивасиук, шеф Криминалног одељења, рекао стражарима да уведу атентатора, замишљала је - људескару. Међутим, на њено запрепашћење појавио се једва пунолетни младић, раздрљене кошуље, измученог изгледа, ситан, бледог лица, црне косе, "скоро дете". На питање да ли је убио престолонаследника надвојводу, према њеном записнику, Принцип је одлучно одговорио: "Јесам!" Одговор на питање зашто је то урадио, гласио је: "Зато да бих ослободио свој народ туђинског јарма!" Тереза даље сведочи да је уследило питање због чега је убијена војвоткиња Хоенберг, а у њеном записнику стоји да је Гаврило одговорио: "Њу нисам имамо намеру да убијем и жалим што се то догодило." Одакле му оружје и са ким је био у вези је прећутао, због чега су уследиле батине. Инспектори, један с једне, други с друге стране, ошамарили су га тако да га је облила крв из носа и уста. Тереза пише да је за њу то био први грозан призор у животу. Нагло је устала са седишта и покривајући очи рукама викнула: "Господине докторе, забраните да се овај ухапшеник туче, иначе ја морам да напустим канцеларију, јер не могу то да гледам!" Након што су је зачуђено погледали, доктор Ивасуик је дао знак да престану да туку Принципа, а она му је добацила своју марамицу да обрише крв. Колико је то било храбро и непромишљено, пише, није била свесна. Записник је тог дана остао незавршен, јер Гаврило није више одговарао на питања. Тереза је већ сутра смењена са места записничара овог случаја, што јој је и била жеља. После је са неколико других организатора атентата Принцип одведен у затвор у град Терезину, где му је ампутирана једна рука, где је био мучен и држан на посту. Ту и умире 1918. године. Његов гроб требало је да остане тајна. Међутим, опет захваљујући једном дивном Чеху, који је пред одлазак у рат рекао свом оцу за ту тајну и направио скицу да уколико се не врати жив, његов отац открије где је сахрањен тај храбри Србин, Принципове кости касније су пренете у Сарајево. Буцаловић је оригинална сведочанства ове жене предао Принциповом рођаку, Миљкану Принципу, шумару.