Различити бизниси

Економска криза и даље траје у Европи. Број оних, који су изгубили посао или у току више месеци не могу да га нађу, расте у геометријској прогресији. Већина оних, ко је приморан да живи од новчане помоћи, то су млади од 15 до 25 година, који по завршетку школе или универзитета никада нису имали стално запосљење.

Пре 10 година управо та категорија људи, пре свега са високим образовањем, није имала тешкоћа са запосљењем. Они су имали своју нишу у реалном сегменту економије, кога сада практично нема, - тврди директор Института међународног бизниса ВШЕ Наталија Карпова.

- То су IT-технологије, берзанска трговина, инвестиционе саветничке услуге, брокерске операције. После 2008. године, када су многе фирме у том сегменту пропале, пострадали су млади предузимачи. То је била сфера њихових конкурентних предности. Данас се они боје да тамо иду. Многе европске земље су увеле допунске порезе на приходе у тим сферама. У традиционалним сферама нема могућности да се организује свој бизнис.

Ствар није само у томе, што Европљани не желе да ризикују. Млади немају мотивацију, - сматра директор департмана инвестиционо-финансијске корпорације АлемАр Василиј Конузин.

- Нема стимуланса да се отвори нови бизнис. Високи ниво незапослености и ниска бизнис-активност су повезани с тиме, што бизнис прелази у сиву економију да би штедео на порезу. То је један део глобалног проблема који се зове рецесија. Сви индикатори, чак у стабилним економијама, као што је немачка, слаби су. То сведочи о нежељи људи да активирају инвестиционе процесе, почну нови бизнис.

Супротни показатељи у Русији су повезани с растом економије. Млади имају оно, што фали Европљанима, мотивацију. – сматра Наталија Карпова.

- Млади из ситуираних породица као поклон добијају од родитеља бизнис или фирму. Истовремено многи млади, који су мање успели у животу, виде у могућности отварања свог бизниса неки профит, а касније стабилно материјално благостање.

Другим речима, данас у Русији постоје групе младих - и боље ситуираних, и мање. И једни, и други имају мотивације за отварање свог бизниса. У Русији делују многи програми и на федералном нивоу, и на регионалном, који пружају подршку онима, ко прави прве кораке у бизнису, - каже заменик председника комитета Државне думе за економску политику, иновациони развој и предузимништво Виктор Климов.

- Постоје различити облици подршке, међу њима грантови за почетак сопственог бизниса – од 300 хиљада рубаља и више, зависно од региона. Осим Федералног програма подршке малог бизниса постоји социјална инфраструктура, која подржава предузетништво. Постоји Фонд подршке малих облика предузетништва у научно-техничкој сфери. Тамо делују специјални програми, где се пружају грантови за разраду иновационих предлога.

Младим предузимачима пружају подршку и руске банке програмима кредитовања предузимача-почетника. Данас већ може да се тврди да је све више финансијских института Русије усмерено на помоћ младима.