Колико је опасан севернокорејски атом?

Северна Кореја намерава током наредних неколико година да постане нуклеарна ракетна држава, да изађе на технички ниво, који је Совјетски Савез постигао крајем педесетих година. Светска јавна гласила су претрпана информацијама о претњи, коју чини севернокорејски нуклеарни ракетни потенцијал, али дају савршено погрешне његове процене.

Анализе показују да је севернокорејски нуклеарни потенцијал занемарљиво мали у светским размерама. Севернокорејских ракета је највероватније довољно да се нанесу делимична разарања у једном или два града. Али их је потпуно недовољно да се уздрма војни потенцијал чак Јужне Кореје, а камоли САД. Осим тога, севернокорејско руководство одлично схвата: након наношење првог удара на САД или неку другу нуклеарну државу, као и њихове стратешке савезнике, - истог тренутка ће уследити одговор. Притом ће погинути не само већи део севернокорејског становништва, него и већи део севернокорејске елите. А случајно преживеле, у својим бункерима и склоништима, севернокорејске генерале и бирократе очекиваће нови Нирнбершки процес. Свет неће опростити севернокорејском руководству кршење постојећег табуа на примену нуклеарног оружја. Тако да је маловероватно да ће се НДР Кореја одлучити на нуклеарни напад на САД, Јапан или Јужну Кореју.

Тако да је севернокорејско нуклеарно оружје пре свега средство одвраћања. Његов главни задатак је да нагло смањи вероватноћу спољног напада на Северну Кореју. Као и да ће у случају унутрашњих немира или револуције, устаници добити спољну подршку. Севернокорејска врхушка уопште нема намеру да осваја у покорава свет. Њен је главни задатак далеко скромнији, - сачувати своју власт и своје привилегије.

Уосталом то не значи, да је севернокорејски нуклеарни програм „безазлен“. Он је заиста претња миру. Као прво, нуклеарни програм Северне Кореје је створио опасан преседан. За разлику од три нове нуклеарне државе, Индије, Пакистана и Израела, који никада нису потписивали Споразум о неширењу нуклеарног оружја 1968. године, активности Северне Кореје су веома сумњиве, чак „подмукле“. Пјонгјанг је прво потписао Споразум, и на тај начин искористио могућност да добије приступ нуклеарним технологијама, а затим је једнострано напустио Споразум. Уколико овај чин остане некажњен, онда ће друге земље потписници Споразума 1968. године бити пред искушењем да следе примеру НДР Кореје.

Друго, постоји велика вероватноћа, да ће севернокорејско руководство продавати нуклеарне технологије свакоме, ко је спреман добро да плати. У прошлости је Северна Кореја стекла сумњиву репутацију због склоности да продаје све, што се може продавати, на пример – наркотике. Тешко је поверовати, да севернокорејско руководство неће трговати ракетним и нуклеарним технологијама.

Треће, не сме се искључити могућност, да се приликом производње и складиштења нуклеарног оружја могу десити озбиљне хаварије. Постоји чак могућност несанкционисаног лансирања севернокорејских ракета услед техничке грешке или неспоразума. У времена хладног рата било је неколико ситуација, када су САД и СССР због техничких неисправности били на ивици нуклеарног конфликта. А севернокорејска техника је ипак знатно мање поуздана. Према томе, опасност избијања рата због техничке неисправности је далеко већа.

Четврто, постоји мања, али реална вероватноћа, да ће нуклеарни програм Северне Кореје изазвати трку у нуклеарном наоружању у источној Азији, и за неко време нуклеарно оружје ће бити у Јапану, Јужној Кореји и на Тајвану.

Тако да нема разлога за испољавање радости поводом достигнућа севернокорејских ракетних и атомских стручњака. Њихови напори су допринели да наш свет буде још опасније место. Међутим не треба ићи у другу крајност – да се превише прецењује опасност, која је изазвана овим успесима.

Андреј Лањков,