Програм помоћи земљама у развоју није ефикасан по дефиницији

На Западу се све чешће чују гласови скептика који оспоравају традиционалну помоћ земљама у развоју.

Повод за нови талас спорова били су свежи подаци Светске банке: прошле године радни мигранти су пребацили у домовину више од 500 милијарди долара. Сматра се да је пружање посла много ефикаснији начин да се извуче један човек (или цео народ) из беде, него да се храни за свој рачун, уводећи и васпитавајући филозофију социјалног готованства. И пошто радна делатност миграната у туђини одавно представља један од главних извора прилива стрестава у националне економије сиромашних земаља, експерти доводе у сумњу сврсисходост међународне финансијске помоћи.

Тим пре што већи део западне финансијске помоћи остаје на банкарским рачунима националних елита, које управљају у сиромашним или у земљама у развоју. Говори заменик директора Аналитичког одељења Московског центра фондова Јелена Чернолецка.

Могућност рада у развијеним земљама подржавају земље у развоју. Али при томе помоћ коју пружају развијене земље онима у развоју по правилу не иде директно становништву. Врло често то су неки еколошки пројекти или пројекти здравства. Има сарадње различитих земаља, од којих свака заузима своју нишу. Ако говоримо о оним земљама где је предност јефтина радна снага, овде ће или бити постепено повећање стандарда, квалитета стручњака и прелазак на нови економски ниво, или ће земља остати главни испоручилац миграната.

Експертска заједница у таквој пат ситуацији тешко може да да конкретне препоруке. Нема посебног смисла помагати, али не помагати такође се не може, макар из моралних разлога.

Говори директор аналитичке управе компаније Алпари Александар Разувајев.

- Бесплатни сир је само у мишоловци. Политичка компонента овде има важну улогу. Помоћ је помоћ, али ако ми погледамо последњих 30 година, богати су постали још богатији, а сиромашни још сиромашнији. Ја не бих прецењивао помоћ. Богате земље строго спроводе своју линију. А сиромашне... Оне једноставно нису имале среће.

Сасвим је очигледно да традиционални модел пружања помоћи земљама у развоју није више актуалан и да треба да буде из основе ревидиран. Данас је то мало вероватно, али у перспективи могло би да се размисли о формирању неке алтерантиве. али такав систем може да буде формиран само на бази праведнијег светског поретка него што је онај који тренутно постоји.

Сергеј Дуз,