Свјетска банка: "Финансирање глобалног развоја 2007"

Свјетска банка је објавила извјештај "Финансирање глобалног развоја 2007". У њему се тврди да је прошле године темпо развоја светске привреде достигао свој плафон и да почиње да опада са данашња 4 на 3,5 одсто 2009.
Погоршавање глобалних показатеља везано је, по миш-љењу експерата Светске банке, за превелике диспро-порције у светској привреди. Једна од најважнијих медју њима је прегрејаност кинеске привреде. За годину дана котације на унутрашњој берзи ефектива су се удво-стручиле. Пошто Кина са 27 одсто учествује у светској потрошњи челика, са 30 одсто угља, са 40 одсто це-мента и са око 9 одсто нафте, криза у њеној привреди може да негативно утиче на све светске лиферанте си-ровина. Осим тога,Светска банкаq је забринута због тежње банака многих земаља да профитирају од опадања курса долара: позајмљују од САД средства у доларима како би затим давале кредите код себе у националној валути. Источноевропске привреде умногоме рачунају на прилив страног капитала покривајући овим средствима све негативне платне билансе.
Све то води појави системских ризика и чини неминовном прогнозу барем успоравања развојног темпа. А у случају неочекиваног поклапања неколико негативних фактора темпо развоја светске привреде може да падне 2009. године и на 2,5 одсто – стоји у извештају Светске банке. Али у сваком случају стагнације неће бити – на-глашава водећи експерт центра “Развој” Валериј Миронов.
«Ситуација се у знатној мери разликује од ситуације измедју 1997. и 2001. године када је бележено озбиљно успоравање темпа, а 97. чак је била криза на тржиштима у развоју. Шта сада, у целињи, имамо? Пооштравање монетарне политике од стране развијених земаља до-стигло је врхунац, па се бележи одлив капитала са тр-жишта ризичних актива. Али при томе, нема панике, нити очекивања девалвације. Стабилизација цена нафте пого-доваће одржавању доста повољне ситуације у привредама потрошача течног злата».
Што се тиче нових трендова у светској привреди, у извештају се наводи раст обима инвестиција у земље у развоју који је достигао рекордни ниво од 647 муили-јарди долара. При томе, страни капитал у земљама у развоју највише се улаже не у друштвена, већ у приватна предузећа. А то значи да многи земље у развоју постају економски привлачни објекти.
За последње 3 године златне и девизне ресерве у свету повећале су се за преко 200 милијарди долара. При томе, 2 трећине4 овог износа долази на Бразил, Русију, Индију и Кину. Раст златних и девизних резерви такодје сведочи да светска привреда чврсто стоји на ногама, што јој омогућује да избегава кризе и да без тежих последица преброди стадијум извесног успоравања развојног темпа.