Београд – Влада Републике Српске Крајине, обавезна пред Богом, Србима и Повјести, изражава чуђење на изјаве савремених државника у Републици Србији! Једна од изјава је и та, да је споразум између Београда и Приштине најмудрији корак Владе Републике Србије, јер је њиме избегнуто да Срби на Косову и Метохији доживе оно што су доживели Срби у Републици Србској Крајини.
Овакво тврђење се не би могло очекивати ни од једног државника, јер је судбина Срба на Косову и Метохији, овим споразумом, одређена да буде истоветна судбини Срба у Републици Србској Крајини, јер су и крајишки Срби „спасени“ у Источној Славонији, Западном Срему и Барањи – Ердутским споразумом 1995. године, као што су „спасени“ Срби на северу Косова – Бриселским споразумом!
Тај Ердутски споразум је (1995) гарантовао Србима Крајине оно што гарантује Бриселски споразум Србима на Косову и Метохији, али ништа Хрватска није испоштовала. Десетине хиљада Срба је напустило своје куће, послове и имања и, избегавајући хрватски терор, населило се у Србији, европским и прекоморским земљама. А ових дана, Хрватска је устала масовно на ноге и тражи да се србска ћирилица не користи у Западном Срему, Источној Славонији и Барањи.
Влада РС Крајине обавештава јавност и о осталим подударностима из судбине Срба на Косову и Метохији и у Републици Србској Крајини:
1. Попис становништва пре 1990. је у Хрватској фалсификован, те је уместо више од милион Срба у СР Хрватској, представљено бројком од само 581.000 хиљде, а попис становништва на Косову и Метохији је, такође, фалсификован, па је објављено да Шиптара има 1.700.000, а било их је нешто више од 800.000, од којих 300.000 није имало држављанство Србије,
2. Окупирана је Република Србска Крајина 1995, а окупирано је и Косово и Метохија 1999. године,
3. Хрвати су убијеним Србима вадили унутрашње органе од 1991. до 1995 (а лешеве су комадали – да се то не уочи), а и Шиптари су вадили унутрашње органе Србима 1998. и 1999,
4. Хрвати су убијали Србе (и цивиле и војнике) од 1990. до 1995, те и после окупације РС Крајине, а то су Србима (и цивилима и војницима) чинили и Шиптари – 1998, 1999, те и у време окупације – после 1999,
5. Хрвати су прогнали око 80% Срба из Републике Српске Крајине и Хрватске, а то су учинили и Шиптари и прогнали с Косова и Метохије Србе и Роме у толиком проценту,
6. Хрвати су присвојили од прогнаних Срба Крајишника сву покретну и непокретну имовину (мада је приватна својина /по европским стандардима/ неповредива), а и Шиптари су одузели прогнаним Србима сву покретну и непокретну имовину на Косову и Метохији,
7. Хрвати су ускратили Србима право на србско писмо ћирилицу, попалили су све књиге на том писму – укључујући енциклопедије и научне књиге, па враћају и поштанске пошиљке писане ћирилицом, те у судским и државним процесима, не примају документа писана ћирилицом, а и Шиптари су искључили србско писмо и србски језик из службене употребе на Косову и Метохији,
8. Хрвати су у Републици Србској Крајини порушили, запалили и оскрвнавили на разне начине српске православне цркве и манастире, а то су исто учинили Шиптари са 130 цркава и манастира на Косову и Метохији – који су најстарији хришћански храмови у Европи,
9. Хрвати присвају српску културну баштину у Републици Србској Крајини и србског научника Николу Теслу проглашавају Хрватом, а то исто чине и Шиптари на Косову и Метохији – српску културну баштину проглашавају шиптарском, а србског средњевековног племића и војсковођу, Ђорђа Кастриотића – Скендербега, проглашавају Шиптаром,
10. Хрвати у Републици Србској Крајини експлоатишу руде и друга природна богатства на србској историјској и етничкој земљи, а то исто чине Шиптари на Косову и Метохији – извозећи у западне земље зеолит и друге руде, преко лука Солуна и Бара и возовима до Немачке,
11. А све ово су злочини геноцида (и у Републици Србској Крајини и на Косову и Метохији), а планери и спроводиоци овог злочина геноцида су чланице ЕУ и НАТО – те би државници Србије морали да с овим државама (у Бриселу) разговарају само по једној тачци дневног реда:
1) Окончање окупације Републике Српске Крајине и Косова и Метохије, уз договор о плаћању Србима ратне штете и о уклањању последица обе окупације.
