Свет се бори против пушења

Више од милијарде становника планете пуши. Цифре које је представила Светска здравствена организација застрашујуће су. Ипак ако их поредимо са истом статистиком од пре 10 година, све неће бити тако страшно. Започео је пад потражње за дуваном, посебно у земљама Европе и Северне Америке.

У истој тој Европи почетком 2000-их година пушило је 46% мушкараца и 26% жена, а сада ова цифра достиже 30%. Пад потреба за дуваном истраживачи овог тржишта виде у Оквирној конвенцији СЗО за борбу против пушења, усвојеној пре 10 година.

Конвенција донета 21. маја 2003. године постала је својеврсни одговор на глобализацију дуванске епидемије. Она је постала први правни документ чији је циљ било смањење смртности због пушења. Јер већи део онколошких обољења, болести органа за варење и дисање изазвано је пушењем. Скоро сви оболели од рака плућа у свету су пушачи са стажом од пет година и више. Сада се ова страшна статистика смањује у првом реду захваљујући Конвенцији, сматра Андреј Демин, председник руске асоцијације јавног здравља.

- Преносилац дуванске инфекције је откривен – то је дуванска индустрија. Управо она извлачи озбиљну корист. Пре две године генерални директор СЗО је саопштила да је дуванска индустрија искључена из бизнис-удружења, они су се претворили у апсолутне изопштенике. Озбиљно је и то што у многим земљама у погледу националног законодавства постоји прогрес. Тако је Руска Федерација усвојила у фебруару ове године закон који се тиче забране пушења на јавним местима.

У земљама Европе и Северне Америке ови закони су усвојени пре неколико година и већ постоји озбиљан резултат, истиче лекар нарколог Сергеј Пољаткин.

- Тамо је смањење пушења осетно. Људи мање пуше и теже је купити дуван. Одуговлачили смо са придруживањем овој конвенцији. Тако да код нас поводом дувана ствари горе стоје. Потрошња је већа, једноставније је купити дуван и цена је нижа.

Ипак и у Русији се ускоро планира да се пооштре правила за оне који производе, продају и уживају дуван. Од 1. јуна ступа на снагу Закон о заштити здравља грађана од деловања околног дуванског дима и последица пушења. У складу са оквирном конвенцијом СЗО он предвиђа разне мере ограничавања и забране пушења на свим затвореним јавним местима: дечијим и медицинским установама, на објектима саобраћајне инфраструктуре, у канцеларијама и улазима. А посланици Државне думе сада одређују висину казни за кршење закона против пушења. Претпоставља се да ће до 2020. године број пушача у Русији пасти са 39 до 25 одсто одраслог становништва земље.

Светлана Андрејева,