Бошњаци избрисали 527 српских насеља у ФБиХ

У преко 527 насеља у Федерацији БиХ, у којима су прије рата живјели искључиво Срби, нема ниједног обновљеног стамбеног објекта, те ниједног Србина повратника, упозоравају у Удружењу за повратак Срба у ФБиХ

Та насеља су, како тврде, скоро сва избрисана и с нових географских карата које Бошњаци након рата штампају у ФБиХ.

Највише таквих насеља налази се на Озрену - 32, у долини ријеке Босне 57, на подручју Бугојна и Доњег Вакуфа 42, у општини Равно 71, као и у скоро свим осталим општинама Федерације БиХ.

У овом удружењу наводе како се на подручју тог ентитета налазе и 62 села, у која су се дјелимично вратили Срби, који живе у веома тешким условима, јер и 13 година након рата немају електричну енергију, посао, пензије и здравствену заштиту.

- И у многим градовима, гдје су Бошњаци на власти, данас скоро да и нема Срба. Тако се у Чапљини ниједан Србин није вратио, у Купресу живи само осам Срба, у Кључу 18 и Томиславграду девет. Највеће етничко чишћење Срба догодило се у главном граду БиХ, Сарајеву, гдје од пријератних 160.000 Срба живи само седам хиљада, којима су недоступна радна мјеста, као и све руководеће функције у јавним предузећима и установама - наводе у овом удружењу.

И српско повратничко насеље Жељуша, смјештено уз магистрални пут М-17, петнаестак километара сјеверно од Мостара, након постављања нове саобраћајне сигнализације, једноставно је избрисано.

Незадовољни мјештани кажу да је табла мјеста Потоци помјерена више стотина метара сјеверно, а да насеље Жељуша, према новој сигнализацији, више не постоји.

Мјештани овог већински српског села питају зашто само њихово насеље није обиљежено и сумњају да су, можда, у питању нечије лоше намјере да се заувијек затре име Жељуше.

Они страхују и од могућности да је у питању и нека лоша политичка намјера.

Јован Вулић, мјештанин Жељуше, забринуто пита зашто је то урађено и позива надлежне да исправе грешку.

- Брине нас зашто неко помјера табле и брише наше село. Ми овдје нисмо од јуче. Овај потез страшно је забринуо све мјештане села. Не желимо да нагађамо зашто је то учињено, али тражимо да се грешка исправи - наглашава Вулић.

Славко Јовичић, посланик СНСД у парламенту БиХ, рекао је да је то још један показатељ зашто бошњачки представници бјеже од пописа становништва у БиХ.

- Комплетна политика из ФБиХ заснована је на фалсификовању чињеница. Све што говоре једноставно не одговара истини, што би попис потпуно извукао на свјетло дана. То је разлог због којег се грчевито боре против тога - рекао је Јовичић.

Он каже да је општепознато да у готовом свим мјестима гдје су некада Срби били већина тренутно у школама нема ниједног дјетета српске националности.

- Када је тако у Сарајеву, сувишно је уопште и помињати какво је стање у мањим срединама или селима - закључио је Јовичић.