Реформа ММФ: још увек без помака

Реформа квота и управљања Међународним монетарним фондом (ММФ) постаће једна од главних тема за разматрање на самиту G20 у Санкт-Петербургу. Нови систем расподеле квота и гласова у ММФ је одобрен још 2010. године, али засад није ступио на снагу, јер није извршена ратификација у низу земаља, укључујући САД. Дискусија траје већ преко две године, а одлука још увек није донета.

Још 2010. године на самиту „Групе двадесет“ у Сеулу одобрен је пакет реформи ММФ. У складу с њим, удели квота за земље у развоју треба да буду повећани. На пример, удео за БРИКС би порастао са 10% на 14%, Кина би заузела треће место после САД, које би имале 17% и Јапана с његових 6%. Удео Русије износи 2,7%, то је девето место. Притом би САД, Јапан, Немачка, Француска и Велика Британија морале да уступе другима део свог заступништва, а европске земље би потпуно изгубиле два места од осам у савету директора ММФ. Овлашћења земаља у ММФ су се увек делила пропорционално њиховом уделу у светској економији. Диспропорција је тренутно очигледна, а потребу за ратификацијом реформе објашњава руководилац одељења за економска истраживања Института за Европу РАН Анатолије Бажан:

- Пошто економски потенцијал земаља у развоју брзо расте, у складу с тим треба да расте и њихова могућност да утичу на одлуке у ММФ. Међутим, то се не дешава, због тога што САД и друге земље „златног региона“ не желе да изгубе власт у овој важној организацији. Број гласова САД и других земаља има много већу тежину него земаља у развоју. Они ове позиције задржавају већином гласова који више не одговарају пропорцији економских снага између региона света.

Прошле године су учесници G20 изразили намеру да се питање реши до јануара 2013. године. Међутим, лидери нису успели да постигну напредак у преговорима због става САД, које би због реформи изгубиле симболичних 0,3%. Највероватније да америчка страна неће моћи да донесе одлуку пре октобра кад у САД почиње нова финансијска година, сматра заменик министра за финансије Сергеј Сторчак:

- Полазимо од тога да ће у пакету, у документима у вези с усвајањем новог буџета, овај закон садржати одговарајуће позиције које ће означавати спремност за ратификацију. Полазимо од тога да као група држава, као клуб, схватамо ситуацију партнера у „Двадесеторки“, павимо паузу, чекамо на повољно решавање овог питања унутар Сједињених Држава. У сваком случају, Међународни монетарни фонд тренутно не осећа хитну потребу за ресурсима. А сама „Двадесеторка“ је одлучила и на самиту је потврдила могућност обезбеђења додатних ресурса за Међународни монетарни фонд.

Помоћ ММФ неће бити наодмет. Тренутне резерве фонда износе свега 400 милијарди долара. Поређења ради – резерве Русије премашују 500 милијарди долара, а резерве Кине – 3 билиона. С оваквим девизним резервама земље у развоју већ могу постати донатори органа чији је првобитни циљ био обезбеђивање зајмова сиромашним земљама, кажу стручњаци. Могуће је да ће потреба за ММФ отпасти сама по себи.

Александра Дибижева, Лариса Гаврилова,