Месић пријављен за ратни злочин

Посљедњи предсједник Предсједништва СФР Југославије, данас први човјек Хрватске, Стјепан Месић, могао би, како се чини, одговарати због кривичних дјела, која су поједини представници Југословенске народне армије починили током јесени 1991. године на подручју Вуковара.

Тако, наиме, стоји у кривичној пријави, коју је против Стјепана Месића поднијело Удружење грађана за промоцију демократских вриједности Вуковара, а која је у посједу "Фокуса".

Кривичну пријаву Вуковарци су поднијели Главном државном тужиоцу Хрватске, Тужилаштву за ратне злочине Србије, као и Међународном кривичном суду у Хагу.

- Као предсједник Предсједништва СФРЈ, Стјепан Месић, налазио се на надређеном положају у односу на припаднике ЈНА, па стога сноси индивидуалну кривичну одговорност и за дјела и за пропусте његових подређених, на основу чланка 7. став 3. Статута Међународног казненог суда - наведено је у кривичној пријави.

Укратко, Стјепан Месић, по мишљењу представника Удружења, није предузео ништа из своје надлежности да спријечи учешће трупа ЈНА у оружаном сукобу у Хрватској, али исто тако није урадио ништа да казни починиоце кривичних дјела. Подносиоци кривичне пријаве подсјећају да у спорном периоду, тачније током 87 дана, колико је трајала опсада Вуковара, Предсједништво СФРЈ није одржало ниједну једину сједницу, а самим тим није ни расправљано о овом случају.

У кривичној пријави поименично су побројани команданти јединица ЈНА, које су извеле напад на Вуковар и то Миле Мркшић, Веселин Шљиванчанин, Мирослав Радић и други, којима је у Хагу суђено због поменутих злочина. Међутим, упозоравају у Удружењу, свима њима надређени је био Стјепан Месић.

- Стјепан - Стипе Месић је знао да су Миле Мркшић, Мирослав Радић и Веселин Шљиванчанин имали овлашћења над снагама под њиховом командом и да су исти били обавијештени о томе да су наведене оружане снаге под њиховом командом, међу којима су били припадници ЈНА, ТО-а, те добровољачких и паравојних јединица, над заробљеницима у Вуковару починили наведена кривична дјела, а он није предузео потребне мјере да казни њихове починиоце - стоји у пријави.

С обзиром на све наведено, пише у пријави, постоји основана сумња да је Стјепан Месић, као први човјек тадашње заједничке државе Југославије, својим нечињењем уствари починио кривична дјела злочина против човјечности и кршења закона и обичаја ратовања.

У образложењу пријаве, подносиоци су детаљно описали прогоне несрпског становништва с подручја Вуковара, затим мучења, нехумана дјела и окрутна понашања, као и масовна убиства заробљених цивила и војника хрватске националности. Поред тога, у прилогу кривичне пријаве су и спискови убијених на пољопривредном добру Овчара из вуковарске болнице.






Договор о евакуацији

Подносиоци пријаве навели су да је Стјепан Месић морао да зна за договор, постигнут између представника ЈНА и хрватских власти 18. новембра 1991. године о евакуацији неколико стотина људи, који су се тада налазили у вуковарској болници. Представници Удружења на терет му стављају то што ништа није учинио да спријечи убиства тих људи, иако је, тврде, знао да су међу припадницима ЈНА тада били и неки радикални елементи, који су могли да угрозе безбједности и живот заробљених цивила и војника.