КОМЕМОРАЦИЈА ПОВОДОМ ДАНА ПАДА ВУКОВАРА 1991.

На данашњи дан пре 17 година завршена је по обиму ,на жалост и жртвама најпознатија ратна операција грађанског рата 1991-1996.-операција „Вуковар“.Предајом више од 2000 непријатељских војника трупама ЈНА окончана је 76-дневна акција легалних оружаних снага бивше СФРЈ,против хрватских сепаратиста. Несразмерна разарања,као и број жртава,рањених и несталих на обе стране, неразјашњени злочини, предмет су пажње још увек разних институција,организација и удружења,а најболнија свакако за родбину погинулих и несталих.Главни одбор ПАТРИОТСКОГ ФРОНТА је као и сваке године, одао почаст жртвама присуствовањем црквеној литургији у храму Светог Јована Крститеља и паљењем свећа за пострадале. У самој операцији учествовала су цела два корпуса бивше ЈНА,а на хрватској страни тзв 204. бригада ЗНГ и још толико наоружаних цивила,припадника МУП-а и добровољаца из Хрватске и иностранства. Материјална разарања,процењена од међународних експерата износе преко 2 милијареде америчких долара,није постојао војни или цивилни објекат на коме нису остали видљиви трагови разарања.Према подацима хрватске стране,у тромесечној како оно кажу „опсади“Вуковара изгинуло је или рањено преко 600 хрватских војника у граду, а у непосредној близини још око 1000. Број цивилних жртава процењују на 1100,а несталих око 2600. По самом завршетку операције,на оближњој фарми још под неразјашњеним околностима (суђења у току) стрељано је око 270 хрватских заробљеника.Жртве ЈНА, ТО и осталих учесника на нашој страни њихови извори „процењују“ на 6-8000!???О истом догађају подаци наше стране говоре сасвим друкчије. Погинулих војника, припадника хрватских паравојних снага и наоружаних цивила било је око 2500, а према доступним подацима заробљених око 1700. Већина их је касније међудржавним споразумом размењена или пуштена.Што се тиче наших губитака, оно што се ретко или никако не спомиње, а десило се пре или уочи самог оружаног сукоба је 70-так убијених или несталих Срба,цивила који су хапшени, на најсвирепији начин мучени,а затим убијани и бацани у р.Дунав. У току саме ратне операције и непосредно после утврђен је и број погинулих и рањених. Смртно је страдало преко 1300 припадника наших оружаних снага, а број теже или лакше рањених кретао се од 1800-2000 војника, уз неколико десетина несталих.Држава Србија за све ово време није положила нити један једини венац на гробове људи који су поштујући још тада важећи устав и заклетву дану ЈНА отишли…и никада се нису вратили.Сами, готово супротни подаци две сукобљене стране, говоре да рат ни после 17 година још није готов-овај пут „бесомучни“рат бројкама.Воде га они који ни онда ,а ни данас нису имали храбрости за нешто друго, да исти спрече, зауставе на време,а Вуковар сачувају разарања.Улога међународне заједнице у свему овоме такође није занемарљива, јер се све дешавало пред очима тих истих светских душебрижника, који су добрим делом општепознато иницирали сам распад СФРЈ, дозволили наоружавање хрватске паравојске,а затим њеним признањем као државе подгрејали пакао грађанског рата на истом простору.Данас операцију „Вуковар“ углавном помињу само фамилије погинулих,рањених и несталих…учесници самог сукоба, а повремено и званичници обе земље, наравно повремено и у тренутку унутрашње-политичке потребе.