Регистрација предузећа на једном шалтеру од пролећа наредне године

Од пролећа следеће године регистрација предузећа моћи ће да се обави на једном шалтеру - у Агенцији за привредне регистре, попуњавањем само једног формулара и плаћањем само једне таксе - објашњава за „Новац“ Андреа Марушић, секретар Савета за регулаторну реформу у Министарству економије.

Иако је јединствени шалтер за привредне субјекте годинама најављиван, Влада Србије је тек пре десетак дана усвојила закључак о потреби формирања једног шалтера за привредне субјекте и одредила рокове у којима се то мора извести. Министарство финансија добило је рок од 60 дана да направи измене Закона о пореском поступку и администрацији, којима би се ово питање уредило, а након проласка скупштинске процедуре, очекује се да би нова правила игре за привреднике важила већ од пролећа 2009. године.

- Сада је за регистрацију фирме потребно обићи барем три шалтера - Агенције за привредне регистре, Пореске управе и Фонда ПИО или самосталних делатности. У свакој од ових државних институција попуњава се посебан формулар, плаћа посебна такса и, наравно, чека се. Највеће застој је у Пореској управи, у којој је просек чекања 14 дана. Укупна процедура за регистрацију фирме сада у просеку траје 23 дана, што је један од главних разлога за лош рејтинг Србије како на листи Светске банке, тако и по рангирању Светског економског форума - каже Марушићева.

Према њеним речима, идеја је да се рок за регистрацију предузећа скрати на пет дана, и то тако што ће све процедуре бити обједињене у оквиру Агенције за привредне регистре. Ова агенција убудуће ће издавати не само матични број предузећа, као до сада, већ и ПИБ (порески идентификациони број за предузећа), као и бројеве пензионих фондова.
Плаћала би се само једна такса - Агенцији за привредне регистре, и она би као и до сада износила 40-50 евра - каже она.

Ово би био само први корак у поједностављењу процедуре, јер је дугорочни план да се уместо три идентификациона броја за свако предузеће, уведе само један. То би и администрацији олакшало праћење рада сваког привредног субјекта, који би свуда био заведен под истим бројем.

У плану је и електронска регистрација, што ће поједноставити комуникацију и размену података између државних институција. Сада, на пример, свако предузеће предаје три примерка годишњег финансијског извештаја (НБС, Пореској управи и Агенцији за привредне регистре), а убудуће ће се подносити само један извештај, и то Агенцији, која ће електронским путем моћи да размењује податке са осталим институцијама - објашњава Марушићева, напомињући да би ови дугорочни планови могли да се реализују најраније за годину дана.

Идеја извршне власти је такође да сви регистри буду обједињени у Агенцији за привредне регистре, па ће се у оквиру овог тела наћи и регистри туризма, трговинских судова, невладиних организација (њихов регистар сада се води у Министарству за државну управу и локалну самоуправу), као и сви будући регистри.