Смрт са неба: премоћ беспилотних летелица

Лет прве кинеске невидљиве биспилотне летелице направљене уз коришћење технологије стелс у трајању од 17 минута био је остварен 21. новембра ове године. Према подацима неких експерата, Кина већ заузима друго место у свету после САД по броју беспилотних летелица војне намене.

Врло је тешко реално оцењивати управо кинески парк беспилотних летелица због крајње оскудних информација о одбрамбеном потенцијалу Кине. Али сасвим се поуздано зна да по размерама примене беспилотних летелица воде САД и Израел, а по технолошком нивоу у датој области их достижу земље ЕУ. Представници корпорација за производњу авиона, између осталог и руских, прегнозирају наредних година смањење до 40% пилотираних авиона и хеликоптера у ратном ваздухопловству водећих сила. Произвођачи авиона се заснивају на прорачунима својих аналитичара који тврде да је следећој, шестој генерацији авијације, припремљена беспилотна будућност.

Ипак међу експертима нема јединственог виђења перспективе развоја беспилотних летелица. Тако експерт руског издања Независни војни преглед Владимир Шчербаков уверен је да у току бар наредних 5 година у војно-ваздухопловним снагама водећих земаља света неће доћи до радикалног односа бројности беспилотних летелица и пилотираних летелица.

- Зато што још нису до краја одрађена разна питања примене беспилотних летелица. За сада ипак примена пилотираних летелица у већини случајева у авијацији остаје ефикаснија него примена беспилотних. У дугорочној перспективи може се наравно очекивати да постепеним развојем технологија производње како самих беспилотних летелица, тако и система који се на њима примењују, тачније система управљања, наоружања, везе и слично, да ће постепено оне истиснути из различитих ниша пилотиране летелице.

Ипак беспилотни системи имају и низ битних недостатака техничког и правног карактера. Ако беспилотна летелица делује на основу програма положеног у њу, њену маршруту је немогуће отказати или променити. Контрола над летелицом којом се управља са раздаљине може да се нађе у рукама непријатеља или да се ослаби уз коришћење простих компјутерских програма. Слични преседани су се дешавали са америчким беспилотним летелицама у Ираку, у Авганистану. Беспилотна летелица којом управља вештачка интелигенција није увек у стању објекстивно да оцени ситуацију и може да донесе погрешне одлуке о нападу. Резултат таквих напада су биле стотине жртава међу цивилима и у Ираку, и у Авганистну, и у Пакистану.

Развој беспилотних комплекса неизбежно постаје елемент савремене трке у наоружавању. Од 2003. до 2012. године светске наруџбине разних типова беспилотних летелица су премашиле суму од три и по милијарде долара.

Никита Сорокин,