Повратак јувелирним традицијама у Русији

Руски император Петар Први је 1719.године издао указ, према којем је државно благо морало бити смештено у посебна складишта, која су звала рентерија или ризница. Током владавине Екатарине Друге, у моду су ушли комади накита са брилијантима: минђуше, дугмићи, траке, наруквице, табакере. Неретко су се брилијатни користили заједно са другим драгим камењем. Екатерина Велика је значајно повећала колекцију ових јувелирних драгоцености и ови предмети данас чине део „Фонда драгог камења и племенитих меатла“ -Алмазни фонд, у московском Кремљу. Ова је експозиција посебно посећена од стране туриста. Овде су представљени не само стари предмети, већ и савремени, изабрани на конкурсима, које од 2000.године одржава „Гохран Русије“- наследник Петрове ризнице.

Говори руководилац Гохрана Русије Андреј Јурин

- Такмичење „Русија 21.век“ требало би да са једне стране пробуди интерес купаца ка руским драгоценостима и накиту, а са друге, да се да могућност руским уметницима да изразе своје идеје у племенитим металима и драгуљима. То не би требало да буде обавезно, то су веома скупи украси, али ми сви желимо и да купујемо и да поклањемо лепе поклоне. Оваква такмичења откривају нова имена, показују нове тенденције у вези са старим традицијама.

У Руској Федерацији се свакодневно продаје 80 тона драгоцености. Ако се узме у обзир да је у просеку сваки комадић накита тежак око 5 грама, онда значи да се 16 милиона украса прода сваког дана. Од тога, 45% накита је увезено и такав однос снага на тржишту се не свиђа домаћим произвођачима, сматра Гагик Геворкјан, председник Асоцијације гилде јувелира Русије.

Према мишљењу експерата, руски произвођачи имају све могућности да активније учествују на светским тржиштима: и интелектуалне и техничке, а да не говоримо о сировинама. Требало би приметити да се руска јувелирска уметност у својим раним фазама развијала својим путем, без конкретног утицаја мајстора из других земаља. Центри руске јувелирне делатности су током разних фаза били стари градови Велики Устјуг, Вологда, Кострома, Нижњи Новгород, Псков, Јарослављ, Санкт Петербург, Москва и други. Тек почевши од епохе Петра Првог, у руској јувелирној делатности су почели да користе и западна искуства.Руску јувелирску уметност су прославили браћа Грачеви, који су накитом снабдевали двор, добитници многих награда на међународним изложбама. Био је цењен и Иванов Александар Дементијевич- који се сматрао првим јувелиром у Петербургу, по богатству рада са драгим камењем. Дошло је време да се сетимо старих традиција. Не говори се случајно да је све ново, заправо добро старо, а заборављено.

Н.Павлова,