Пронађена још једна камена кугла у ФБиХ

У 18 км далеко од центра Опшине Какањ, у мјесту Брњиц, пронађена је још једна камена кугла. Пречник јој је већи од једног метра и правилног је сферичног облика. Грађена је од пјешчара и хомогене је и чврсте структуре.

На територији БиХ Фондација „Археолошки парк: Босанска пирамида Сунца" је досад регистрировала преко двадесет локација с мистериозним прахисторијским феноменом камених кугли. Камене кугле су грађене од три врсте материјала: од пјешчара, гранита и вулканског камена. Највећа је тежине близу 15 тона у селу Слатина код Бања Луке. Осам гранитних кугли је лоцирано у Теочаку код Тузле, а појединачне кугле се налазе код Вареша, Какња, Жепча, Сребреника, Коњица, Трна, Мостара, Санског Моста... Највеће налазиште је у Дубоком потоку код Завидовића с преко 40 правилних камених кугли.  Фондација је на тој локацији 2006. отворила „Археолошки парк: Босанске камене кугле" који је постао туристичка атракција.

Поред БиХ, камене кугле су пронађене и у јужној Костарики (од гранодиорита и кокине, врсте пјешчара), западном Мексику (вулканског поријекла), Ускршњим отоцима (вулканске кугле), средишњој Србији и неколико других локација.

Најновије босанско налазиште је удаљено 1km од села Брњиц, а открила су га дјеца. На површини је вирио врх камене кугле који је откопан и указала се правилна камена сфера. Дјеца су, преко предсједника Мјесне заједнице Адема Гачића и дипл.инг. маш. Делић Хусе позвала представнике Фондације у посјету локацији.

Тим Фондације у саставу Ахмед Боснић (предсједник Управног одбора), Семир Османагић (оснивач), Зајим Ахметспахић (извршни директор), Амила Омерсофтић (члан УО), Мухамед Пашић (шеф истраживачког тима) и други обишли су локалитет у друштву преко стотину мјештана. На ужој локацији постоји старије турско гробље, неколико стећака и црква грађена прије доласка Отоманске империје што говори о континуираној насељености овог дијела БиХ.

Професор Пашић је узео неколико узорака камене кугле те околног стјенског материјала за анализу на Институту „Кемал Капетановић" Универзитета у Зеници.

Ово је још једна потврда да је средишњи дио БиХ археолошка сензација у свјетским размјерама и заслужује даљње истраживање.