Када ће Кина избити напред?

У новом издању Military Balance његови аутори – стручњаци познатог института IISS ( International Institute for Strategic Studies ) истичу померање баланса снага у страну азијских земаља које увећавају војне трошкове и истовремени раст напетости. Дотакавши процес увећања војно-поморске моћи Кине, аналитичар IISS Кристиан Ле Мјер истиче да Кина озбиљно развија океанску флоту. Крајем деценије Кинези могу да добију већ три групације носача авиона, а паритет са САД може да буде достигнут 2050. године. Дугорочне прогнозе нарастања војне можи нису поуздане и веома зависе од непредвидивих фактора.

Посебно проблематично делују дугорочне прогнозе развоја војно-поморске моћи наредних деценија, пошто у догледној будућнсоти могућа су техничка достигнућа која ће изменити карактер рата на мору.

Још 60-их година међу совјетским војним теоретичарима била је распрострањена идеја да ће ракетно орућје нагло ослабити улогу авијације и да ће окончати са великим борбеним бродовима. Руководилац СССР Хрушчов је називао америчке носаче авиона метама за ракете. Тада ова очекивања нису оправдана. Али како се технологија усавршава, ситуација се мења. Ми смо већ постали сведоци постављања противбродских балистичких ракета од стране Кине – принципијално новог оружја које изазива озбиљне сумње у виталног носача авиона у западном делу Тихог океана. На реду су и друге промене. Кина активно ради на суперсоничном оружју. Може се претпоставити да је суперсонична противбродска крстарећа ракета која је у стању да извшри дириговани лет по непредвидивој путањи један од приоритета кинеске војне моденризације.

Кина такође стиче друге нове могућности. Перпсктивни малоприметни ловац 5. генерације Ј-20 вероватно се прави узимајући у обзир његову могућу примену као носача крстарећих ракета. Спој нових видова протибродског оружја и малоприметних ударних авиоан са високим карактеристикама брзине и домета може да доведе до тога да многе фантазије војних теоретичара 60-их година постану реалност.

Ефикасна заштита великих бродова од ракетних напада ће постати немогућа. Стратегија и тактика рата на мору радикално ће се променити и огромно америчко искуство пројектовања, изградње и експлоатације носача авиона изгубиће своју вредност. У освајању принципијално нових технологија и метода рата они могу да се нађу у истој ситуацији као и Кинези.

Ако се у наредним деценијама заиста десе радикалне промене у технологијама и тактикама вођења великог рата, достизање паритета Кине са САД ће се убзрати. САД остају највећа сила у свету у сфери науке и напредних технологија, али Кина такође поседује значајан потенцијал. Што је још важније, Кина пажљиво прати стање у светској науци, успешно идентификује перспективнеправце и тамо усмерава велике напоре. Градећи своју океанску флоту од нуле, Кинези су мање оковани традицијама и догмама, а такође ранијим инвестицијама, њихово планирање може да буде флексибилније и динамичније. Трка на мору у Азији може да приреди озбиљна изненађења већ у скоријој будућности.

Василиј Кашин,