Свеправославни сабор ће бити одржан

Свеправославни сабор уз повољне околности биће одржан 2016. године. О томе су се договорили поглавари 13 православних цркава света у Истамбулу.

Њихов састанак иницирао је поглавар Константинопољске цркве патријарх Вартоломеј и повећен како међуправославним питањима, тако и актуалним проблемима савременог света.

То што је Свеправославни сабор коначно добио макар не тачан датум, али годину и место одржавања – Истамбул 2016. године – већ је огроман корак унапред. Ка том решењу ишло се преко 50 година. У поређењу са тим да сабори уз учешће свих православних протојереја нису одржавани од Другог Никејског Васељенског сабора 787. године, то није ништа. Ипак сада је јасно да без Свеправославног сабора многа питања не могу да се реше. Сабор ће бити догађај од историјске важности, уверен је поглавар Руске православне цркве патријарх московски и све Русије Кирил:

- Оваквих сабора у историји пракитчно није било, пошто ће се он састојати од свих православних цркава. Врло је важно да ће се одлуке на том Сабору доносити консензусом, тачније уз општу сагласност. Никаквог гласања неће бити. Али истовремено у документу који је био усвојен сада речено је да свака црква има један глас. То значи да Црква не може да представља два различита погледа, већ мишљење аутокефалне цркве треба да буде формулисано тако да оно изражива расположење читаве еипскопије, духовништва, народа. То је врло важно да не буде судара, да не буде ничег што би могло да нас дели. Сабор треба да нас све обједини, да нас учини ефикасним пред лицем оних проблема који постоје у свету, и да помири оне који за сада нису у пуној мери помирени.

Почетком 60-их година, чим се појавила идеја одражвања Свеправославног сабора, протојерејима на разматање било је понуђено ко сто тема. Годинама се број смањио до 10. Свака је прилично дуго усаглашавана, и данас је о 8 тема постигнута сагласност свих цркава. То значи да сабор може да се одржи. Међу њима је православна дијаспора у неправославним земљама, питања заједничког календара, довођење у склад црквених постулата о посту, однос православних цркава према осталом хришћанском свету и друга. Такође је одлучено да ће сваку цркву представљати 24 архијереја на челу са поглаваром. Између осталог метод одржавања Сабора, као и принцип консензуса, предложила је Руска православна црква, наставља митрополит Иларион.

- На Сабору ће председавати, наравно, први међу једнакима, патријарх Константинопољски, али он ће седети у окружењу других представника аутокефалних православних цркава. Тако спољна слика нашег Сабора неће личити на католичке, где седи папа на челу, а сви епископи у сали. Она ће одражавати православно учење о цркви прем акојем аутокефалне православне цркве предводе једнаки по достојанству представници, патријарси, митрополити.

Између осталог резултат актуалног истамбулског састанка није само утврђивање правилника предстојећег Свеправославног сабора. Поглавари цркава су усвојили низ важних обраћања – у заштиту хришћана у Сирији и на Блиском Истоку. Такође и изјаву о политичкој кризи у Украјини. Како је истакао патријарх Кирил, у тој изјави постоје три врло важна елемента:

- Прво је позив на мир и на то да се сва питања решавају мирним средствима. Друго је да нико силом не заузима цркве и манастире. Тачније, да у репшавању црквених спорова не учествује војна или физичка сила. И треће, то је наравно врло важно, поводом стања у Украјини, то је обраћање људима који се налазе у расколу. Све православне цркве су позвале раскољнике да се врате светој Православној цркви.

Овај позив подразумева канонски принцип обнове црквеног јединства у Украјини, подвукао је поглавар РПЦ.

Милена Фаустова,