Сећање на епоху Милошевића

Слободан Милошевић је епоха, кључни и трагични прелом у историји Југославије. И данас се сећамо овог харизматичног председника патриоте. Подсећамо да је 11. марта 2006. године Милошевић преминуо у затвору Међународног трибунала за бившу Југославију, према подацима аутопсије, од инфаркта миокарда. Да оставимо по страни околности његове смрти и нећемо овог пута утврђивати у чему је политичар био у праву, а у чему не. Много је важније како се његова улога у историји Југославије види са временске дистанце. Дајемо реч историчару, руководиоцу Центра за проучавање савремене балканске кризе Института за славистику РАН Јелени Гусковој.

- Народ је гласао за Милошевића на свим изборима од 1990. године до 2000. године. Поставља се природно питање: зашто се то дешавало? Пре свега зато што је водио земљу кроз врло тешке етапе. То је била епоха ратова, распада. Али главни његов задатак, како ми се чини, био је животни, био је покушај да се као прво очува Југославија, као друго да се смањи број несрећа које су морали да доживе Срби.

Милошевић је имао врло много грешака. Али мени се чини да ће он остати запамћен по томе што је врло снажно, смело и аругментовано бранио право Србије на своју историју, правду и истину 1991-1996. године. И, наравно, уљкучујући 1999. годину. И друго, Милошевић је остао запамћен по томе како је рекао чврсто „не“ НАТО-у 1998. године, и то је био основни узрок бомбардовања Југославије. Тада је први задатак НАТО-а био да уклони непопустљивог руководиоца земље, а други да на што мање делове распарча Југославију, да је учини послушном, да је баци на колена, како би НАТО као организација могао да уђе на ову териоторију и потпуно да располаже и територијом, и људским, и природним ресурсима. Тада, 1999. године, Милошевић није био сломљен. Армија је практично изашла као победник у тој неравноправној борби... И то што НАТО није успео да достигне 1999. године, било је реализовано нешто касније, двехиљадитих.

Данас више нико не назива Слободана Милошевића нацистом, фашистом. Али управо ове речи је користила западна пропаганда како би убедила читав свет да је неопходно борити се против њега. Тада је то био део пропаганде, део информационе припреме за агресију 1999. године.

Слободан Милошевић ће остати запамћен као човек који је мислио о интересима своје земље. Најважнија је његова борба за Срибју, за Југославију. И она храброст којом је бранио интересе свог народа и своје земље већ у Хашком неправедном трибуналу, који га је, нажалост, погубио, сматра Јелена Гускова, руководилац Центра за проучавање савремене балканске кризе Инстиутта за славистику РАН.

Григориј Споколов, Вера Жередева,