Варшавски савети на страном језику

Како је саопштио званични сајт Федералне владе Немачке, премијер Пољске Доналд Туск ће примити у Варшави 12. марта немачког канцелара Ангелу Меркел „са војним церемонијалом“.

Тачније, са фанфарама и добошима. Дипломатски добоши огласили су се у Пољској већ уочи доласка високе гошће. Они су звучали, истина, пре претеће и били су намењени сасвим дугом адресату. Тешко да треба прецизирати ком.

Ако се прошири метафора, може се рећи да се уз то дипломатско ударање у добош појавио још и својеврсни дипломатски рафал – у форми истовремених изјава високих пољских политичара. Према саопштењима информационих агенција, домаћин сусрета Доналд Туск обратио се низом савета Немачкој и ЕУ у целини. Он их је изрекао за време посете 10. марта једне од војних база на северу Пољске. Очигледно војна атмосфера је осталила трага на стилистику изјава, у којима су се очигледно чуле металне ноте.

Зависност Немачке од руског гаса има „претећи карактер“ по безбедност ЕУ, а суверенитет Европе је ограничен, изјавио је између осталог Туск. Он је категорички позвао ЕУ да ревидира своју енергетску политику. Према речима пољског премијера, савремене представе о гасној политици прете безбедности и суверенитету читаве Европе. Пољска, како подвлаче експерти, присталица је оштре реакције.

Колико оштра појаснио је интервју шефа пољског МИП Радослава Сикорског који се појавио истог дана, 10. марта, истовремено у британском Дејли Телеграфу и немачком недељнику Шпигел. Воје атмосфере за време интервјуа није било. Али у датом случају одразила се очигледно прошлост шефа пољске дипломатије, када је он био на челу министарства одбране. А можда време када је добио место боравка у Британији и као војни дописник налазио се у редовима авганистанским моџахедина и лично учествовао у борбеним операцијама против совјетских трупа. О чему је са поносом касније говорио у својој књизи Пепео светаца.

Све то није тако важно. Занимљива је не дипломатска стилистика актуалног пољског дипломате број један. Дејства Русије у Криму он је назвао не другачије до „анексијом“, а извори ове морално-политичке кризе видое је у похлепности и етничким увредама кремљовског руководства. Суштина је једноставна: све то, припретио је шеф пољске дипломатије, не треба да пође Путину за руком. Зр азлику од руског лидера себе господин Сикорски сматра једним од оних који су спречили „потенцијалну кланицу“ на Мајдану (сто лешева се очигледно не рачуна). О преговорима миротвораца ЕУ са председником Јануковичем он је у интервјуу говорио врло отворено.

Према његовим речима, како је било договорено, шеф немачке дипломатије Франк-Валтер Штајнмајер је прекинуо Јануковича и рекао: Хајде да гледамо ствари реално, господине председниче. Ви треба да зауставите убиства. А Сикорски је додао: Ви треба да одредите датум и да поднесете оставку. После чега је Јанукович, по речима аутора интервјуа, побелео. Даље може да се не наствља. Не подсећају ли ови преговори на друге, раније, који су ушли у историју под називом „завера“? И шта више личи на „анексију“ сада већ читаве Украјине?

Не треба трчати пред руду и прорицати став госпође Меркел на састанку у Варшави. Али њен претходних Герхард Шредер је изјавио ових дана, такође без увијања, да руководство Европске комисије није имало појма колико је Украјина подељена културно и да се са њом не сме понашати на уобичајени начин. Понављати аргументе о дејствима Русије, изазваним антиуставним превратом у Кијеву, сада је очигледно бесмислено. Треба смао навести мишљења експерата поводом позива да се смањи гасна сарадња са Русијом. Шеф одељења за стратешке оцене Центра за ситуациону анализу Руске академије наука Сергеј Уткин сматра ситуацију озбиљном, али једнозначну корист Запада од санкција против Русије не види.

- То да ће санкције бити већ је прилично јасно уз непромењивост руског курска, каже Уткин. Али санкције су увек биле под сумњом као инструмент ефикасности. И ма како сурове биле, Русија сасвим сигурно може да их преживи.

Олег Севергин,