Зашто Крим брине европљане?

Западно јавно мњење, као талас цунами, креће се у задатом правцу – анкетирања јавног мњења, иступања експерата и политичара усмерени су само против Русије као „агресора“ који напада на „украјинску независност“.

Исто тако мало ко од западних новинара узима у обзир очигледну паралелу Косово-Крим. Ипак живот сам по себи све доводи на своје место. У недељу ће започети референдум у Венету (административни регион Италије који чини 7 провинција, међу њима Венеција, Верона, Падова) – одвајање од Италије подржава око 65% становништва региона. Па и јавност се очигледно замислила: не варају ли је дволични политичари?

Не треба се надати у разумност Запада, сматра руководилац Центра за спољну политку Русије Економског института РАН Борис Шмељов. Пошто је коначни циљ украјинске аватуре да се истисне Русија из региона Црног мора, сачувавши Крим у саставу Украјине. Зато се и право народа Крима на саомоопредељење негира, за разлику од права "косовара".

- Украјинска криза је показала да Запад види Русију као свог геополитичког противника против којег треба спроводити политику одвраћања. Јака Русија сигурна у себе није потребна Европи. Запад врло добро схвата да уједињавање Русије и Украјине у виду војно-политичког, економског савеза нагло би ојачало позиције Русије, нарушило би све планове и читаву политику која је вођена претходних година.

У таквим условима врло је тешко борити се против двоструких стандарда Европе. Ослањање на међународно право мало је продуктивно. Велику улогу игра контрола медија. Онај који контролише информације, контролише јавно мњење и ситуацију у друштву, у земљи, на континенту, значи и у свету. И Русија губи тај инфорамциони рат, пошто су њени ресурси неупоредиви са ресурсима Запада.

Јасно је једно: сваки народ има право да живи са владом коју жели. То и јесте демократија, подсећа саговорник Гласа Русије. Тао су "косовари" већином гласова изгласали одвајање од Србије, и ЕУ је врло брзо ову одлуку подржала, без обзира на релеватне аргументе других земаља. Народ Крима такође има право да се изјасни.

Тенденција ка самоопредељењу је појава болно акутног националног питања које ће се заоштравати како га буде игнорисао Брисел. Наравно, мењаће се јавно мњење у погледу самоопредељења Крима. Алексеј Кузњецов сматра да Европа стоји на прагу нове конфигурације.

- У појединим земљама се не решава национално питање. Није тајна да многе земље ЕУ крше права националних мањина. Варијанте су две: или ће ЕУ водити одмеренију демократску политику у погледу националних мањина, или ће бити парчање земаља на нацоналне станове.

У априлу у Европи ће се одржати избори за Европски парламент, чији резултати могу да ојачају сепаратистичка расположења у Старом Свету. Тако да ће главобоље ЕУ ускоро имати више него довољно. Доста је има и сада. Зато распиривање конфликта између Русије и Украјине, ма како желели да руше историјске везе између два народа, делује мало продуктивно. И европљани то одлично схватају.

Ксенија Фокина,