Крим се спрема за референдум

У недељу, 16. марта, биће одлучена судбина Крима. За овај дан је планиран референдум који треба да покаже да ли становници полуострва желе да остану грађани Украјине. Ако буде изгласано да аутономна област напусти јурисдикцију Кијева следећи корак ће представљати улазак Крима у састав Руске Федерације.

Становници Крима треба да одговоре на два питања: „Да ли сте за спајање Крима с Русијом с правима субјекта Руске Федерације?“ и „Да ли сте за обнављање важења Устава Републике Крим из 1992. године и за статус Крима као дела Украјине?“ Власти аутономне области су уверене да ће на изборе изаћи најмање 80% становника полуострва и да ће огромна већина становника Крима притом подржати излазак аутономије из састава Украјине. С оваквом прогнозом слаже се генерални директор Руског савета за међународне послове Андреј Кортунов.

- Имајући у виду да је ситуација на Криму напета и да ће се на референдуму разматрати важно питање, очигледно је да се може очекивати велика политичка активност. У сваком случају, ова претпоставка је логична. Што се тиче резултата, наравно, тешко је сад нешто предсказивати, али већина социолога сматра да ће ипак бити подржана варијанта уласка Крима у састав Русије.

На референдуму могу учествовати сви пунолетни држављани Украјине који живе на полуострву, као и руски држављани који имају дозволу за стални боравак. Иако на територији Крима живи 1 милион 800 хиљада људи, за референцум је одштампано преко 2 милиона 200 хиљада гласачких листића. Притом су становници Крима уочи дана кад треба да се определе самостално на гласачким местима проверавали да ли су њихова презимена укључена у бирачке спискове. Ради се о томе што је Министарство правде Украјине блокирало базу података с регистром бирача Крима. Због тога ће се на референдуму користити спискови с избора за Врховну раду из 2012. године који су у међувремену могли да застаре. Представници 21 земље ће пратити гласачки процес. Међутим, посматрачи из ОБСЕ су одбили да допутују на Крим. У целини, већ сад је јасно да ће већина земаља одбити да прихвати резултате референдума, сматра старији научни сарадник Института за руску историју Андреј Марчуков.

- Знамо да су већ сад САД и земље Западне Европе, а да не говоримо о тренутној кијевској власти, објавиле да неће признати резултате референдума и да га уопште не сматрају законитим. Мислим да ни после завршетка референдума неће признати његове резултате. Касније ће се практично с тим помирити. Али, ако Крим уђе у састав Русије и даље ће тврдити да Русија њим управља незаконито.

Пошто ће укључивање Крима у састав РФ представљати проблем за Москву у односима са Западом, теоретски постоји могућност да се она неће одлучити на тај корак. Тако је крајем 90-их година Србија замолила за примање у састав Савезне државе Русије и Белорусије, али је њена молба одбијена. Ипак, стручњаци су сад уверени: вероватноћа да Крим неће моћи да постане део РФ је практично једнака нули.

Артјом Кобзев,