Косово, Гагаузија, Крим...

У време када се практички у свим медијима разматрају најављени референдуми у различитим деловима Европе, као на пример онај који у септембру треба да се одржи у Шкотској по питању њеног могућег осамостаљења, или још више овај који сада привлачи пажњу целе светске јавности, а који се одржава на Криму - један референдум је ипак остао скоро незапажен, иако је и он био судбоносан.

Наиме, ради се о плебисциту који је прошлог месеца одржан у Гагаузији, региону Молдавије чији становници су се такорећи једногласно определили за интеграцију са Царинском унијом и Русијом. Наиме, за ту одлуку је гласало око 98% тамошњих грађана уз такође велику излазност, а за другу опцију која је предвиђала курс зближавања са Европском унијом определило се свега преосталих 2 посто гласача.

А гувернер Гагаузије Михаил Формузал је резултат изјашњавања свог народа коментарисао речима да они траже од централне владе да заустави све процесе политичке интеграције са Европском унијом и да се оријентише само на економску сарадњу са њом, зато што им је по његовим речима подједнако потребно слободно тржиште и Европе и Руске Федерације.

Иначе, ради се о малом народу турског порекла који броји око 160.000 људи православне вере, који живе у аутономном региону на југу Молдавије, на тромеђи са Румунијом и Украјином, који су на то подручје дошли са источног Балкана, и баш као сви други Балканци имају дугу и компликовану историју.

И мада је њихов референдум имао консултативни карактер, а централна државна администрација му се активно супротстављала, што је приметио и потпредседник руске владе Дмитриј Рогозин дословно се изразивши да су «молдавски евроинтегратори у беснилу», ипак је мишљење свих посматрача недвосмислено у оцени да је тај референдум постао кочница владином курсу усмереном на евроинтеграције. А још више од тога – чини се да је и он на свој начин дао пример оном што се ових дана може видети на Криму.

Дакле, у оба поменута случаја је уочљиво да Европска унија нема баш увек магичну привлачност за неке становнике европског континента чак ни у својој економској компоненти, с обзиром да су се гласачи у Гагаузији између осталог тако определили и зато што су поверовали да им управо та опција гарантује успешнији развој.

Али оно што је још посебно карактеристично и за Гагаузију и за Крим, то је утицај косовског преседана ког је дозволио Запад, а на кога се сада позивају многи региони у разним земљама који имају сличне амбиције да сами одлучују о својој судбини.

У сваком случају, на примеру Косова се видело да је врло лако избацити све перје из јастука, али да је јако тешко или немогуће извршити обрнут процес и вратити све на своје место. Другим речима, започета је серија референдума, што значи да ће перје из косовског јастука летети преко Гагаузије, па све до Крима и ко зна где још.

Ратко Паић,