ПОДГОРИЦА – Малесија мора бити аутономна област са Тузима као центром самосталне општине, а ово питање албанске странке ће поново покренути на првој наредној седници подгоричке скупштине, поручују представници албанских партија.
Иницијативу је најавио одборник Грађанске иницијативе Васељ Синаштај, који ће имати подршку Демократског савеза. Они не крију огорчење због тога што се ово питање поново ставља на дневни ред, уместо да је завршено још пре него што су статус општина добили некадашњи месни центри Берана и Плава, Петњица и Гусиње.
- Власт купује време чекајући да се види ко ће бити носилац листа за локалне изборе у Подгорици. ДПС ће вероватно сачекати одлуку Уставног суда око иницијативе градоначелника Миомира Мугоше за судбину закона о територијалној организацији – каже Синаштај.
Албанци у Малесији противе се „широј аутономији“ коју је својевремено понудила актуелна власт, уместо статуса пуноправне општине. То би на терену значило да Тузи имају све ингеренције општине, осим што би остале у административним границама Подгорице, док би износ буџета одређивала градска власт. Тузи би, попут осталих црногорских општина, контролисале свој буџет за плате запослених у администрацији и сами би одређивали приоритете на простору Малесије.
ПОПИС ПРЕМА последњем попису из 2011. године, Тузи су бројале 12.096 становника и бројније су од Андријевице, Шавника, Плужина, Петњице, Гусиња, Тивта и још неких црногорских општина.
- Све је то лакрдија. Малесија тражи да постане пуноправна општина и ту нема приче. Све друго не долази у обзир – каже за „Новости“ Мехмед Бардхи, председник Демократског савеза, партије која се од свог оснивања 1990. године бори за самосталну општину. – Одржавање консултативног референдума је такође велика бесмислица, јер нема правну снагу. Тачку ће да стави Влада Црне Горе, без обзира на то како ће се на том референдуму изјаснити грађани Малесије.
Да би дошли до циља, каже Бардхи, много тога мора да се искристалише и промени. Пре свега, морају се знати границе будуће општине. Куда треба да се простире Малесија, да ли су постојеће међе њене природне границе, или треба поново сести и направити корекцију?
ПРОТЕСТ И У АМЕРИЦИ ПРОТЕСТОВАЛИ су недавно Алабанци пред зградом УН у Њујорку и испред зграде Генералног конзулата Црне Горе и седишта Албанско-америчког савета, због нерешеног статуса општине Тузи.
- Црна Гора би због тога морала да се замисли – каже Мехмед Бардхи.
- Сви ти људи који су се тамо окупили нису дошли из Египта, него су одавде, из Малесије, и траже да држава Црна Гора поштује европске конвенције о људским правима.
- Све су то питања на која треба неко да одговори. Наглашавам да су новонастале црногорске општине створене захваљујући политичким одлукама, али ако Малесија, Зета или приморје не могу саме економски да опстану, онда не знам ко може у Црној Гори – каже Бардхи. – Главни град је постао центар севера и југа, што није добро. Због тога сматрамо да је потребна децентрализација, како би се свакој општини дало право да располаже својим ресурсима.
Бардхи позива премијера Мила Ђукановића, војну министарку Милицу Пејановић Ђуришић, која је 1997. била председник ДПС, да се присете Декларације о минимуму демократских принципа коју су потписали те године.
- Тим документом они су преузели обавезу да Тузи постану пуноправна општина. Од тада до данас је прошло 16 година, што је довољно да се обећање испуни и преузета обавеза коначно испоштује, али очигледно је да режим то не жели – додаје Бардхи. – Малесија је специфична по много чему, а највише што је насељена аутохтоним Албанцима, па би нова власт у општини у службеној употреби користила албански језик. То нам припада по свим правима.
Бардхи додаје да ако овај режим гласно говори да Црна Гора иде крупним корацима ка Европи, не би било добро да се на том путу спотакне о Тузи.
