ЕУ: Санкције против Русије и договор са Украјином

Данас је у Бриселу потписан политички део споразума о асоцијацији Украјине са ЕУ. Своје потписе испод документа ставили су председници Европског савета и Европске комисије, шефови држава и влада 28 земаља ЕУ и Арсениј Јацењук, именован за премијера Украјине од стране Врховне раде.

У документу осим политичке сарадње, питања безбедности и борбе против тероризма, договара се и неједнозначна подршка европског избора земље у Украјини. Овај део споразума који је потписан значи и одређени утицај ЕУ на правни систем Украјине, предвиђен у програму Источно партнерство.

На самиту у Бриселу канцелар Аустрије Вернер Фајман изразио је мишљење да Украјина треба да постане федеративна држава са неутралним војно-политичким статусом. Шта више, Аустрија која се придржава неутралности од 1955. године, спремна је не само да помогне саветом, већ и да изнесе своје искуство. У том случају украјински региони би добили шира овлашћења и могли би сами да располажу својим ресурсима. Али, изгледа да за самопроглашену кијевску власт коју и тако раздиру унутрашње противречности, федерализација представља страшни сан. Вршилац дужности председника земље Александар Турчинов, чим је сео у председничку фотељу, изједначио је све разговоре о проширењу овлашћења региона са сепаратизмом. А посланика Ирину Горину која је иступила на заседању Врховне раде са оптужбама самопроглашене власти за распад земље и предложила федерализацију, једноставно су извиждали. Јер такве промене никада неће одговарати западу земље, каже старији научни сарадник Центра за европска истраживања Института за међународну економију и односе РАН.

- Федеративна управа претпоставља одређену аутономију, између осталог у трошењу финансија. Ако се разматра данашња карта Украјине, види се да су најбогатији региони на Истоку. Зато, чини ми се, тамо ће бити одређене сумње. Аустрија полази од сопственог статуса. Они акценат стављају не толико на федеративност, колико на неутралност. Аустрија је члан ЕУ и прилично доследно се држи линије коју спроводи ЕУ. Мислим да смо чули глас ЕУ.

У међувремену ЕУ је одлучила да прошири списак руских грађана за које важе санкције са 21 до 33 особе. Њима ће забранити улазак у земље ЕУ и замрзнути банкарске рачуне. Како је изјавио председник Европског савета Жозе Мануел Барозу, одлуке о економским сакцијама за сада нема, али ово питање ће постати предмет разматрања на самиту. Истина, ЕУ се труде да се понашају у тој ситауцији што је могуће блаже. Кршење уговора није повољно у првом реду земљама Старог Света које зависе енергетски од Русије 60%. При томе, по прогнозама Европске комисије, надаље ова цифра ће се само увећавати. Зато одлука о економским сакнцијама највероватније неће бити усвојена, сматра директор Института за стратешко планирање и прогнозирање Александар Гусев.

- ЕУ у целини је одређени талас спољне политике САД. Није случајно да чим је председник САД Барак Обама објавио о додатним сакнцијама против наших чиновника, ЕУ је донела одговарајућу одлуку. Европљани, чувајући образ у извесној мери, истовремено одуговлаче зато што схватају да увођење економских санкција ће ударити по њима, тим пре што зависе енергетски од Русије.

Ради преговора са представницима самопроглашене власти у Кијев се упутио генерални секретар УН Бан Ки Мун. После састанка са председником Русије Владимиром Путином генерални секретар је истакао да Русија и Украјина треба да изврше комплексни преглед ситауције и УН су са своје стране спремне да пруже помоћ свим странама процеса.

Упоредо са тим Кијев и даље одбија да призна резултате кримског референдума. Јуче је Врховна рада прогласила полуострво „привремено окупираном територијом“. Мада, изгледа, да становници републике не маре много за то. Тамо је заставу Руске Федерације подигло 72 војних јединица и установа из састава Оружаних снага Украјине. У року од три месеца сви грађани Крима могу да добију руске пасоше, а ускоро ће полуострво добити нови устав. Како је саопштило руководство Крима, рад на састављању документа ће започети наредне недеље.

Марија Баљабина,