Република Србска као нова држава на тлу бивше СФРЈ

Временом на карти света може да се појави нова суверена држава – Република Србска. Сада она улази у "конфедерално-федерални" састав БиХ. Ипак политичари Републике Српске доследно бране идеју стицања независности. При томе, како тврде експерти, правних основа за проглашење независности Бањалука има многи више него Косово.

Ако је међународна заједница дала Косову право да буде независно, онда то отвара могућност да једном и Република Србска постане самостална. Такав став има руководство Републике Српске. Почетком 2008. године парламент Републике Српске је усвојио резолуцију у којој је наведено да Срби могу да иступе из састава БиХ, ако већина земаља чланица УН и држава ЕУ призна независност Косова. Крајем 2012. године ови услови су били испуњени. при томе Бањалука има и друге формалне основе за проглашење суверенитета, каже сарадник Института за славистоку Петар Искендеров.

- Развој догађаја може да крене по косовском сценарију. При томе ако су у случају Косова косовски Албанци деловали упркос вољи централних власти у Београду, пошто Косово није било чак ни аутономна република, већ само аутономна покрајина, у архитектури Босне и Херцеговине широка овлашћења Републике Српске су постављена званично и потврђена на међународном нивоу. На тај начин одлука Републике Српске да иступи из састава Босне и Херцеговине са међународно-правне тачке гледишта ће бити много легитимнија и основанија, него у случају Косова.

Узрока за нагли развод са Сарајевом Бањалука има довољно. Сама БиХ чини се многим Србима који је насељавају вештачком и наметнутом творевином. При томе Република Србска је економски развијенији део ове државе. Неопходност усаглашавања свих важних одлука не само на федералном нивоу, већ и са представницима ЕУ, становници Републике Српске прихватају као непотребан терет. Постоје и друге обавезе које подстичу Бањалуку на проглашење суверенитета, говори професор МГИМО Јелена Пономарјова.

Када је 1995. године потписан Дејтонски споразум, у њему су били фиксирани ставови који су давали слободу Републици Србској. Сада се све то ревидира. Врши се такозвана блага ревизија Дејтонског споразума, што фактички значи губитак чак тог малог дела суверенитета који поседује Република Србска. То се одражава, на пример, непосредно на избор парнтера. Република Србска је заинтересована за развој енергетске сарадње са руским компанијама. Са своје стране западне земље, посебно узимајући у обзир догађаје око Крима, труде се да на све начине то блокирају. Такав притисак, наравно, не може да одговара Републици Србској.

Треба додати да у самој Бањалуци догађаје на Криму пратили су са великим интересовањем. Руководство Републике Српске сматра проглашење сувернитета Крима законито, пошто је то била одлука народа о самоопредељењу. Грађани Крима су изразили своје мишљење према свим међународним нормама.