Бог говори кроз чуда

Икона Мајке Божје, која је, према сведочењима мештана, прошлог петка наводно проплакала током службе у цркви у Деспотову крај Бачке Паланке, и даље је тема разних нагађања.

- Ко зна, можда се на икони кондензовала вода, а можда су сузе биле у очима оних који су је гледали - овако закључује, са недоумицом, али и подсмехом, све већи број мештана овог мирног села.

До свештеника Бранка Вујиновића једноставно се не може доћи да објасни бар где је икона коју је спаковао и наводно однео у Епархију бачку. Мада се у првој изјави за јавност, по догађају, оградио и рекао да није овлашћен да било шта говори о овом несвакидашњем случају. Било како било, село и мештани имају своја тумачења, а неки наводе и разне оптужбе на рачун пароха који је у ово село стигао недавно.
Међутим, чудесне иконе нису новост у Србији.

- Бог не плаши људе, већ их опомиње на разне начине и приводи их себи. Према томе - нема потребе и места страху. Где има љубави и вере, ту страх не постоји - говорио је епископ шумадијски господин Јован пре равно пет година о значају суза које су се два пута појавиле на распећу Исуса Христа у цркви Светог Саве у насељу Аеродром у Крагујевцу. Верници који су тада присуствовали мироточењу тврдили су да су се капи сличне људским сузама појавиле на грудима и лицу Исуса Христа и да су осетили мирис светог мира који подсећа на тамјан.

- Бог говори кроз чуда, као што је ово у овом храму. Ако човек прилази са вером, биће чудо, ако нема вере, ни то му чудо неће помоћи, али је Бог ипак милост и Бог је љубав и праштање. Наше је да истрајемо - рекао је тада господин Јован.
Обраћањем владике Јована верницима након свете литургије, 9. јануара 2004. године, Српска православна црква је први пут јавно дала тумачење чуда које се понављало у цркви Светог Саве на Аеродрому у Крагујевцу. Било је то и прво јавно признање да се чудо догодило и да је Исус Христ на распећу пустио сузе.