А ако затворе славину?

На нашем програму је разговор новинара Гласа Русије Леонида Сигана са независним експертом у области енергетике Анджејем Шченсњаком.

У листу Газета Виборчеј на првој страни стоји наслов: У Пољској 70% гаса и 93% нафте стижу из Русије. А ако затворе славину? Таква апокалиптична прогноза мучи аутора чланка Анджеја Кублика.

Да ли су Вам познати случајеви из послератне историје када је Русија прекршила уговоре са Пољском?

- У историји гасних односа Пољска-Русија таквих преседана није било. Не удубљавајући се превише у прошлост, желим да истакнем да су се од 1993. године ови односи развијали врло интензивно. Било је прекида у испорукама, али то су појединачни случајеви, они су настајали у току конфликта на постосовјетском простору (на пример у Украјини или Белорусији). У томе је био узрок прекида у испорукама. Тренуто се може смело констатовати да случајева када је Русија из неких разлога (осим одређених техничких прекида) затварала вентил, није било. Нажалост, у Пољској је распрострањен слоган „А ако затворе славину“, не ослањајући се на конкретне факте. Таквим насловима плаше људе.

Као експерт у области нафе и гаса шта бисте одговорили на питање Виборчеј: Можемо ли да спавамо мирно?

- Са сигурношћу одговарам: можемо да спавамо мирно. Нема разлога за забринутост. Највише ме је бринуло пре месец и по дана, да би украјински радикали могли покушати да притисну Русију тако што ће блокирати транспорт гаса преко Украјине. Такви гласови до недавно су се чули од стране Десног сектора, али настали услови: топла зима и пролеће, мала потражња у Европи могу да ослабе ове тежње. Практично оне ће остати непримећене свима осим пољских медија који ће се потрудити да им дају драматичну ноту.

Програм европске посете председника Обаме садржи и енергетски сиже. Може ли он да рачуна на успех?

- Мени се чини да председник Обама сам не верује у ефективност санкција које проглашава и нема шансе да добије позитиван одзив на њих са европске стране. И овде је умесно напоменути на амермичко-руско-европску гасну ситуацију – ембарго Регана 1982. године за изградњу великог гасовода из Русије, у то доба СССР у Европу. Без обзира на то што је председник Реган био врло радикално расположен, он није наишао на одобравање у еврпским земљама. Коначно ембарго је био укинут. Да приметим да се то дешавало у доба хладног рата. Сада живимо у другој епохи, не знам да ли то схвата господин Обама, а европски савезници ће највероватније давати увијене изјаве попут – треба размислити. Ствар неће отићи даље зато што се Русија не ограничава само испорукама гаса у Европу. Русија је пре свега трговински партнер са огромним тржиштем, осим нафте и гаса она може да буде извозник друге продукције. Да приметим да Европа не жели повратак ситуације када ће се пред њеним границама налазити снажан непријатељ. Еворпа се плаши такве ситауције. Американци такође немају таквих бојазни пошто су они далеко од Европе. САД које нису сусед Русије и практично имају врло ограничену трговину са Русијом, само играју глобалну шаховску партију.

Како ми се чини, сам председник Обама није уверен у своје намере да казни Русију, пре је то у плановима америчких јастребова који га приморавају на таква дејства.

Било је то мишљење независног експерта у области енергетике Анджеја Шченсњака.