Високе технологије србског уметника представљене у Москви

Високе технологије постепено улазе у наш живот. Међу савременим видовима стваралаштва један од основних постаје тродимензионална штампа. Технологија се састоји у томе што уметник узима материјал, најчешће је то полиестер, даје му неку форму, а затим 3Д принтер помоћу специјалних технологија претвара форму у тродимензионалну фигуру.

Управо у том працу ради србски уметник Душко Бојиновић. Изложба његових радова у московској галерији Жив живот назива се "Олимпијске звери". Душко је правио мале скулптуре животиња од детињства. Сада се он бави тиме помоћу 3Д принтера. Преписка са уметником из Санкт-Петербурга Александром Холандером помогла му је да се нађе у Русији. Касније је Холандер постао његов продуцент.

- Ми смо се упознали са Александром преко социјалних софтвера пре шест или седам година дана. Он је имао своју страницу, бавио се промоцијом уметника, имао је своје идеје и концепције. Ја сам имао по своју страну концепцију која је презентовала мене. Поредећи са остатком света Русија је у кораку са тим колико се 3D принтери и технологије користе. У Београду и у Србији је јако тешко наћи фирму која може да всм скенира рад. Зашто сам ја назвао изложбу „Олимпијске животиње“? Први пут дошао сам у Русију у време отварања Олимпијаде. Овде сам сублимирао неки животни део десет или петнаест година свог рада и скулптуре које су мене егзистенционално одржавале. Значи то су скулптуре које су победиле у животу. Ја сам их овде скупио и рекао сам да су сви моји олимпијски победници. Имам например концепцију са псима. Имам једног златног пса, два сребрена и три бронћана.

Први пут нашавши се у Русији, Душко Бојиновић је изнео своје утиске о нашој земљи.

- Москва је један огроман град. Заиста је овако невероватна површина. Ту је концентрација свега. Чак и као мегаполис има огромно културно богатство. За две недеље ја сам направио за моје прве посете Москви и Санкт-Петерсбургу две и по хиљада фотографија. Импресионирала ми је архитектура. Ја уопште сматрам да арјитектура има кључну улогу за друштво. Мислим да се то одражава на свест људи. У Москви сам боравио кратко, тако да нисам имао прилике толико пуни да видим. Али у Санкт-Петерсбургу ја нисам излазио из музеја. Просто наслеђе и све културно богатство земаља стоји у музејима.

Између осталог, није случајно московска изложба уметника анималисте Душка Бојиновића који ради у стилу „био-арт“ организована у галерији под називом Жив живот. Тако се назива главни рад познатог руског писца Викентија Вересајева, где аутор одбацује декадентна расположења и позива уметнике да теже упечатљивом и радосном. Говори руководилац галерије Анастасија Данилочкина.

- После читања Вересајевљеве књиге решила сам да наставим ову традицију. Први пут сам дошла овамо као уметник анималиста са својим делима из флористике и анималистике. То су слике разног биља, животиња. Душко као талентовани уметник анималиста ткође ради у стилу био-арт. И зато се његови радови излажу у овој галерији.

Дајемо реч продуценту Душка Бојиновића Александру Холандеру.

- Постављамо као свој задатак да помогнемо уметнику да нађемо своју циљану публику. Зато што крајем прошле године предложили смо Душку да учествује у првој у Русији изложби тродимензионалне штампе. Идеја је била у томе да скулптор може да направи скулптуре од разних материјала и у разним обимима да их продаје наручиоцу. Мада је главно ипак стваралаштво. И у том смислу сматрам да нове технологије отварају велики простор за интелектуални рад.

Колико је велико интересовање за изложбу Душка Бојиновића у Москви не зна се. Али већ се може рећи да је њено отварање било успешно.

Григориј Соколов,