Рускиња пропутовала "пола света", а Србија јој је омиљена

Иако је она пропутовала 45 земаља, Београд има посебно место у њеном срцу, а Србија је остала омиљено место. Наша саговорница је Петербуржанка Марија Фјодорова, по професији новинарка, а у души авантуриста, аутор многих популарних подкаста. Међу њима су и они посвећени балканским земљама.

То је све почело 2011. године, када је Марија била на одмору у Црној Гори и тражила јефтину авионску карту за Москву. Она је сазнала да је најприступачнији лет преко Београда, а у српску престоницу се упутила возом. Та је вожња испала «егзотична».

- Нисам знала да овај воз готово увек касни. Мој воз је закаснио 5 сати, дакле, снаге су биле при крају. Међутим, захваљујем судбини за то искуство, јер сам одмах схватила да идем у земљу, која ће ми се допасти. Нарочито су ме обрадовали навијачи Партизана, који су се возили истим возом, љуљали вагон и певали. А након месец и по дана, дошла сам поновно да бих детаљно упознала престоницу.

Београд није довољно туристички посетити, треба га полако откривати, то је његова специфичност. Слажете ли се?

- Истина је. Већина мојих приатеља, који су тамо били на пропутовању, обраћала је пажњу на неке, према мом мишлењу, глупе детаље, као што су рецимо, дрвеће на балконима вишеспратница и сиве социјалистичке грађевине. Када идеш и пажљиво гледаш, схваташ да у Београду има тако много тога да ће ти бити потребно више година да га упознаш.

Често волимо нешто због детаља. Рецимо, као што је лик из романа Хенриха Бела «Мишљења једног кловна» обожавао своју девојку за помало успорено кретање њене руке, када је затварала поклопац тубе са пастом за зубе. Градове такође волимо због неких скривених углова, испричајте о њима…

- Најлепши су у овом граду људи. Одушевљавају ме Срби, њихова искрена љубав према Русима и способност да брзо прелазе «на ти», као и чести осмех, што нам често фали. Сећам се да су домаћини мањег породичног хотела, где сам одсела, сазнавши да нисам стигла да скокнем у супермаркет, брзо организовали вечеру, након које смо разговарали о свему и свачему. Такође ми се свиђа, што се Београђани баве спортом, у граду постоје услови за то.

Моја омиљена зграда се налази на ћошку Бранковог моста и кеја: она је стара, оронула, има балкончиће. Када сам ту била задњи пут, отапао се снег, зграда на позадини плавог неба се видела кроз капи воде, које су падале са крова, то је био диван призор. Када се нађеш у Београду, нађеш се истовремено у три града: стари Београд, Земун и Нови Београд, који одушевљава ширином булевара.

Марија, Ви сте завршили курс за хитну помоћ и зато ћете вероватно схватити, ако направимо једно упоређење: постоје људи, за које је долазак у Београд рецимо, пар пута годишње, сличан течном амонијаку, који се даје човеку који је пао у несвест како би се повратио.

- То је доста тешко објаснити. Разговарала сам с људима, који мисле исто тако као и ја. Они су ме одмах разумели и почињали да радосно климају главом: то су они, који иду у Београд пар пута годишње да би удахнули свежи ваздух и они, који су се тамо преселили. Остала сам равнодушна према надменим европским престоницама, мада су оне, безусловне, лепе. Међутим, лично тамо немам осећај да се проблеми повлаче у задњи план… Свако има географска места, где му се душа осећа као код куће. Када авион атерира на аеродрому «Никола Тесла», сама себи кажем: хвала Богу, практично сам код куће.

Иначе, Марија Фјодорова не само да се она сама радује, већ и преноси своју радост на друге. Ускоро ће на неким раскрсницама Северне престонице Русије стајати ознака, позната србским возачима «Не блокирај раскрсницу». Захваљујући Маријиној иницијативи, друштвене организације су све неопходне мере размотриле са саобраћајном полицијом, па ће можда и код нас застоја бити мање. Иначе, Марија Фјодорова је током традиционалних петербуршких „Предавања на дебаркадеру“ испричала о путовањима у Србију. Чини се је да је за многе путовање у Србију сан и алтернатива другим популарним туристичким правцима, - закључуе она.

Тимур Блохин,