Медвеђе патроле

На руском Арктику је почела годишња операција «Медвеђе патроле» Светског фонда дивље природе под називом «Пролећни траг».

4 експедиционе групе су кренуле на обале Чукотке и Јакутије. Бели медвед је унет у Црвену књигу. Током одржавања програма од метака ловокрадица било је спашено десетине медведа. Еколози такође додељују пажњу еколошком просвећивању становника приобалских насеља и њиховој заштити од напада месождера.

Приобалска села на Чукотки се често подвргавају нападима белих медведа. Животиње привлаче остаци моржева близу насеља. Нажалост, често се сусрети дивљих животиња и људи завршавају смрћу човека или медведа. 2006. године Светски фонд дивље природе је почео пројект Медвеђа патрола да би спречио такве трагедије, - прича руководилац пројекта Виктор Никифоров.

- Човек мора да живи одвојено од белог медведа. Ако животиње долазе у насеље, то је ванредна ситуација. Зато патрола прати кретање медведа, њихову миграцију, нихове трагове, те не сме да дозволи да би звер пришао насељима. Обично патрола једно три километра од насеља мора да на све начине спречава свако контактирање медведа и човека, плаши животиње да би оне промениле свој пут.

Данас у свету има око 25 хиљада грла белих медведа. Међутим, према прогнозама стручњака, 2050. године популација ове врсте може да се смањи више него за половину. То је повезано с глобалним променама климе, загађивањем човекове средине и ловокрадством. Лов на беле медведе је на Руском Арктику забрањен законом из 1956. године. Међутим, понекад животиње гину од метака уплашеног човека. Зато је неопходно водити просветитељски рад са становништвом, - истиче Виктор Никифоров.

- Протеклих година су се дешавали трагични контакти људи и медведа, у којима су или гинули људи, или је човек био приморан да убије животињу. Међутим, у 99 одсто случаја у тој ситуацији су криви били људи – они су или провоцирали, или нису могли да правилно уплаше звер.

Вероватноћа напада белог медведа на човека зависи од конкретне ситуације. Например, не сме се приближавати медведу, када он једе. При сусрету с белим медведом ни у ком случају се не сме побећи, чинити нагле покрете. Потребно је бити миран – потрудити се отићи у страну или стати мирно. Да би се насеље заштитило од најезде медведа потребно је смањити број сметишта с остацима хране, као и остацима лова на морске животиње. Потребно их је имати што даље од насеља.

Еколози не само предају становницима правила контактирања са животињама, већ и прикупљају податке, на пример, о местима, где живе бели медведи, о њиховом броју, узрасном и полном саставу, - коментарише заменик Руководиоца Програма Бели медвед Илија Мордвинцев.

- Нема довољно података о стању медведа, на пример, у рејону Чукотке. Зато било које информације оданде су корисне за даља истраживана. Често се брлог истражује онда, када га је мечка већ напустила. Онда учесници пројекта процењују број брлога и места, где се налазе. Први је пројекат обухватао само Чукотку, али се сваке године програм премешта на запад.

У Русији бели медведи стално живе на територији од Земље Фрање-Јосифа и Нове Земље све до Чукотке. Данас 7 Медвеђих патрола обухватају 15 насеља, 6 метеоролошких станица, 7 природних територија под заштитом. Акција Пролећни траг ће пратити мечке са приновом, које су напустиле брлоге, све до краја априла.

Кира Калинина,