Посљедњи ће бити први

Од десетина народа, који су од прастарог доба живели на Криму, источни Словени су се појавили на том полуострву касније од других. То се десило у раном Средњем веку - у доба стасања Древне руске државе. Међутим, касније су управо источни Словени постали овде доминирајући етнос.

У VIII - IX веку Словени нису се настанили, већ повремено долазили на територију Крима. Например, у арапским и византијским књижевним изворима описан је пут Дњепром трговинских каравана трговаца-Словена, који су ишли у Цареград, престоницу Византијске империје, данашњи турски Истанбул. Развијајући трговину, неки су се трговци настанили на Криму. Били су и други разлози за долазак Словена на Крим. О томе је «Гласу Русије» испричао припадник Института археологије Руске академије наука Владимир Коваљ.

- Прво: присуство словенских војски из доба Древне Русије на територији, пре свега, источног Крима, близу града Керч. Није реч о сталном словенском становништву. Међутим, војни контингенти су тамо били, али је то била нормална ситуација за то доба. Даље је реч о присуству Словена као заробљеника, који су се тамо настанили, – то је било у доба Кримског канства. Према обичају тог канства, после известног времена су заробљенике ослобађали, те су они могли да тамо живе.

Иначе, Кримско канство је формирано у XV веку, када су источни Словени већ давно попримили православно хришћанство. Религиозни симболи православља, које археолози налазе приликом ископина на Криму, - још једном потврђују словенску историју тог полуострва. Владимир Коваљ наставља:

- Например, у Херсонесу је било нађено неколико крстића, који су према свом типу – древноруски. Они су израђени на територији Русије. Они су могли да тамо доспеју и као неке старине, донете однекуд, а могли су да дођу и са човеком, који је носио такав крст. У принципу, такве чињенице присуства могу да буду, али су оне ванредне.

У XVIII веку је дошло да невиђеног по својим размерима масовног пресељавања Руса на Крим. Онда су све представнике тог етноса називали Русима – Русе, Украјинце и Белорусе. Почетак руског насељавања Крима је историјски догађај: 8. априла 1783. године руска императорка Катарина Друга потписала је манифест «О прикључењу Русији Крима и Кубана». Први су на Криму остали као становници војници два руска пука - Јекатеринославског и Фанагоријског, формираног од стране великог војсковође Суворова. Мада је то чудно, археолошка сведочанства налажења на Криму Руса из доба Катарине скоро су одсутна. Владимир Коваљ каже:

- Тај археолошки период је много мање проучен – археологе увек интересују древније епохе. За овај период су важни писмени извори. Сачувани су подаци да су се на Крим пресељавала читава села из централних рејона Русије.

Када је био саграђен 1784. године Симферопољ – данашњи главни град Крима – руска је влада предузимала мере за досељавање у његова предграђа. Градио се и чувени град-лука Севастопољ: ту су се градиле куће за официре, морнаре, рибаре и занатлије. Активно пресељавање Руса на Крим је трајало у току сто година - до краја XIX века, када их је према подацима пописа било скоро половина укупног броја становника: 250 хиљада. Данас Руса на Криму има 60 одсто становништва.

Олга Бугрова,