Зашто је потребан нови кинески лаки тенк?

Фотографије кинеског лаког тенка нове генерације које се појављују у току последњих месеци сведоче о томе да се значајан број ових машина већ допрема у јединице НОАК, које служе у брдским крајевима на западу Кине.

Стручњаци још увек мало знају о новој кинеској машини. Није познат чак ни званични назив овог лаког тенка. По једној од верзија „лаки тенк тип 99А2“ се лако може помешати с најновијом модификацијом кинеског главног борбеног танка тип 99. Претпоставља се да тенк има цев од 105 мм, као и снажан комбиновани оклоп предњег и горњег дела тенка, који је делимично преузет од основног тенка тип 99 и да његова маса достиже тежину од 30 тона.

Ради се о једином серијском лаком неплутајућем тенку данашњице који је намењен за извршавање задатака основног борбеног тенка у крајевима са сложеним рељефом. Нови тенк треба да замени старе кинеске неплутајуће тенкове типа 62 који су били једноставне и јефтине машине са слабијим оклопом и наоружањем. Нови тенк, напротив, има врло компликовану и оригиналну конструкцију. На пример, његов покретни део је потпуно оригиналан и не среће се код других образаца кинеске технике. Има променњив клиренс и вероватно је прилично компликован и скуп. У целини, ова машина се по цени сасвим може упоредити с пуновредним основним борбеним тенком. За њену израду и тестирање морали су бити утрошени значајни ресурси и време.

Зашто је Кина предузела реализацију таквог пројекта који нема аналога на свету? Лаки тенк тешко да принципијелно по наоружању превазилази борбену пешадијску машину WZ502G. Несумњиво, има јачу заштиту, али да ли је ова предност довољно велика да оправда трошкове израде потпуно новог обрасца технике? Иако има масу од око 30 тона у поређењу с око 50 тона основних борбених тенкова он ће свеједно заостајати за њима по заштићености. Претње од стране пешадијских противтенковских ракетних комплекса, артиљерије и ваздухопловних средстава за напад биће исте по њега као и по основне борбене тенкове који делују у равници. Треба имати у виду да је покушај масовне борбене примене тенкова типа 62 у рату против Вијетнама 1979. године резултирао великим губицима после чега је Кина неко време престала да ради на разради нових типова лаких тенкова.

С друге стране, познато је да Индија такође разматра могућност набавке лаких тенкова за своју брдску војску и да је раније неуспешно покушавала да направи такве тенкове на шасији БМП-1. Вероватно да је управо то и био један од мотива за израду нове борбене машине од стране кинеских конструктора.

У Русији аналог кинеског тенка представља 125-мм самоходни противтенковски топ „Спрут-СД“, који се производи у малом броју од 2005. године (произведено је око 40 комада). У поређењу с кинеским аналогом самоходни топ „Спрут-СД“ има моћније оружје и мању масу (18 тона). У стању је да савлада водене препреке и може да се транспортује по ваздуху. Разуме се, заштита „Спрута-СД“ је много слабија него кинеске машине, а класификација „самоходно тенковско оруђе“ претпоставља да ће његова тактичка примена изгледати другачије. Притом „Спрут-СД“ користи модификовану шасију борбених машина за десант БМД.

Кина је раније користила шасије лаких тенкова тип 62 и тип 63 за производњу широког спектра специјалне технике – инжењерских машина и машина за ремонт и евакуацију, артиљеријских уређаја, оклопних транспортера и т.сл. Израда принципијелно нове шасије захтева велике напоре и њено стварање на бази једног обрасца уско специјализоване технике изазива чуђење. Међутим, биће занимљиво посматрати развој новог јединственог типа кинеске борбене технике.