Снови велике Мухине

Као велика трагична фигура, ствараоц којем је пошло за руком да реализује само мали део својих замисли, приказана је на новој изложби у Третјаковској галерији истакнути руски скулптор Вера Мухина, аутор светски познатог споменика Радник и сељанка.

Изложба је посвећена 125-годишњици од рођења мајстора. На изложби су представљене све скице и пројекти који нису оваплоћени у живот.

Више од 20 радова. Сви из фундуса Третјаковске галерије. Скулптуре, портрети, пројекти. Ни један од њих из разних разлога није био реализован. Многи никада раније нису приказивани... Најупечатљивији експонат је пројекат споменика совјетском партијском посленику Јакову Свердлову. Он се зове Пламен револуције! – својевремено никао се није допао званичним лицима. Фигура устремљена увис, испружена рука, упаљена бакља. Прави симбол револуције! Ипак партија је сматрала да је скулптура карикатурална. А Икар – омиљени рад Мухине, одазив је на погибију пробног пилота Валерија Чкалова. Икар је требало да буде пантеон свим погинулим пилотима, каже координатор изложбе Људмила Марц.

- Она је имала одличну замисао: пантеон је требало да буде округао. Са куполом. И у центру базен. Около урне са прахом пилота, а у центру у овај базен је падао Икар. Он је крајем крила додиривао воду и нико није видео, није требало да види постоље тамо под водом. То је необичан пројекат! Ја и сада сањам да он буде реализован.

Вера Мухина је била монументалиста по души. Споменци других вајара изгледају понекад као увећане статуете. Али Мухина је сваку скулптуру правила за огромне размере. У сваком њеном раду постоји димензија, размах, чак у скулптуралним портетима које је веома волела да прави, настава координатор изложбе Лариса Бедретдинова.

- Она је и у портрету остајала монументалиста. Мухина врло занимљиво види човека – она одмах даје представу о грађи, о висини. На пример, портрет пробног пилота Кокинакија – то је портрет, али одмах осећаш да је то висок, стамен човек.

Већина експоната изложбе су управо портрети. И у сваком се осећа дах епохе: воља, непоколебљивост, снага. Скулптор је била заљубљена у херојску лепоту људи. То је одговарало духу времена у којем је живела. Тако зашто већина њених замисли није реализована? Могуће да су сметали претерана упечатљивост и независност. Било је немогуће ставити Мухину у исти низ са другима, светили су се не одобравајући пројекте.

Чак најпознатији рад Вере Мухине – Радник и сељанка, имао је тешку судбину. После тријумфа у Паризу на Светској изложби 1937. године споменик су вратили у домовину скоро разрушен. Мухина је морала да прави другу варијанту – поставили су га у Москви, пред улазом на Изложбу достигнућа привреде, мада на низак постамент, не онај којије тражила скулптор. И тек недавно скулптурална композиција је била подигнута више, приближивши се замисли аутора. Снови на полици – тако је своје нереализваоне пројекте називала Мухина. Сарадници Третјаковке су их скинули са полице и радују се што могу публици да прикажу ове радове. Изложба ће трајати до краја године.

Рита Болотска,