Јужна Кореја: несрећа трајекта „Севол“ као повод за радикалне реформе

Од несреће трајекта „Севол“ прошло је већ много недеља, али ова тема и даље остаје главна за корејске медије. Трагедија је послужила као повод за размишљање о потребним реформама.

По првим саопштењима испоставило се да је ситуација прилично једноставна: до несреће је дошло због грешке приликом маневрисања, а велики број жртава је пре свега изазван неодговорним понашањем капетана. Он је прво давао налог путницима да остану у кабинама, а касније, кад је брод почео да се преврће побегао је међу првима.

Ипак, нови резултати истраживања показују да слика није тако недвосмислена. Иако је деловање капетана било погрешно и кукавичко, огроман део кривице за оно што се десило сносе власници брода. У трци за профитом они су начинили низ прекршаја. Зато се услед наглог заокрета брод опасно нагнуо, а онда се преврнуо.

Судећи по свему трајект је у последњу пловидбу ушао веома преоптерећен и с недовољном количином баластне воде. Осим тога, после куповине трајекта од јапанске компаније његови нови власници су га модернизовали. Циљ је био да се повећа носива способност, а услед тога и профит. Међутим, кршење правила безбедности је довело до губитка стабилности трајекта.

Фирма „Чонхенчин“, власник пловила, била је упозорена на вероватне последице, али су ова упозорења била игнорисана: добит је важнија. Осим тога, откривено је да је фирму контролисао познати предузимач Ју Бјон Он, бивши руководилац групе „Семо“, који је умешан у низ великих скандала.

Негодовање у Кореји изазивају, како радње власника трајекта, тако и систем који је омогућио овакве радње. За ванредну ситуацију су у многоме криве и корејске бирократе које су због користољубља затварале очи на кршење прописа о безбедности.

Постоји нада да ће трагедија која се десила с трајектом помоћи у стварању политичке атмосфере која ће омогућити радикално реформисање корумпираног и неефикасног система. Тешко је спровести такву реформу у обичним условима – чак и у оним ретким случајевима кад код највишег руководства постоји политичка воља. Председници и министри долазе и одлазе, а заменици министара и шефови секретаријата дуго година заузимају иста места и плету сложене мреже непринципијелних веза на узајамну корист. Сад, кад је корејско друштво обузело негодовање и кад реформе захтевају корејски десничари и корејски левичари који се вечито свађају, чини се да је настала ситуација у којој би спровођење болних реформи напокон могло бити реално. Наравно, чиновници ће се очајнички противити. Међутим, сад је изузетно тешко залагати се против реформи – то је једнако самоубиству.

Андреј Лањков,