Од радничке плате и послодаваца по 1,5 одсто

Предсједник Владе Српске Републике Жељка Цвијановић изјавила је синоћ да ће од радничке нето плате и послодаваца бити издвајано по 1,5 одсто за допринос солидарности, који ће бити један од домаћих извора финансирања Фонда солидарности за обнову Српске.

„Допринос солидарности дефинисан је као најмање могуће оптерећење, а да опет сви, као становници Републике Српске, солидарно допринесемо угроженима. То је помоћ човјека-човјеку“, рекла је Цвијановићева за РТРС.

Она је истакла да је између социјалних партнера постигнут договор о овом доприносу, што је, како је оцијенила, за сваку похвалу.

„За допринос солидарности везан је и један нови извор, а ријеч је о одређеним благим оптерећењима када су у питању пензије, односно издвајањима од једне до пет КМ зависно од висине пензије“, рекла је Цвијановићева.

Она истиче да то није била првобитна намјера Владе Српске, али да су представници пензионера понудили своју помоћ и изразили жељу да буду дио ове солидарне приче.

Цвијановићева је прецизирала да ће се издвајање од пет КМ мјесечно односити на пензије од 1.000 и више КМ, четири КМ на пензије од 700 до 1.000 КМ, три КМ на пензије од 500 до 700 КМ, двије КМ на пензије од 331 КМ до 500 КМ и једна КМ на пензије до 331 КМ.

„Цијенимо овај гест пензионерске популације. Ова средства одлазе директно онима који су угрожени, односно у Фонд солидарности и ја то називам помоћ човјека-човјеку“, рекла је Цвијановићева.

Она каже да Влада Српске није ишла на оптерећење инвалиднина, борачких додатака и слично, али, с обзиром да постоји интересовање и ове популације, свако ко жели да донира своју КМ добро је дошао.

„Осим овог доприноса солидарности, као домаћег извора финансирања, кроз сет закона, које је Влада Српске донијела, дефинисане су још неке ствари да би се Фонд солидарности пунио“, рекла је Цвијановићева.

Она је додала да је предвиђено повећање накнада за кориштење природних ресурса за производњу електричне енергије, а та додатна средства која ће бити прикупљена од повећања биће упућена у Фонд солидарности.

„Слично је са законом о ношењу добара када је ријеч о регистрацији аутомобила и оружја“, рекла је Цвијановићева.

Она је истакла да се овај сет закона односи и на растерећења, репрограме и ослобађање за физичка и правна лица која су претпјела штету у поплавама.

„Биће обезбијеђен репрограм обавеза оним пореским обвезницима који су претпјели директну штету, и то тако да могу репрограмирати обавезе доспјеле на плаћање до 30. јуна, уз једногодишњи бескаматни грејс период и без обавезе колатерала“, рекла је Цвијановићева.

Када је ријеч о расподјели одређених прихода, каже Цвијановићева, водило се рачуна да постоје два подручја – Добој и Шамац, која ће бити под посебном бригом Владе Српске, односно Фонда солидарности.

„У расподјели одређених прихода, они ће добијати већи омјер у односу на остале општине. Када је ријеч о расподјели пореза на доходак, код самосталне дјелатности, личних примања, она ће бити у сразмјери 50 на према 50 између буџета Републике и буџета подручја од посебне бриге, односно Добоја и Шамца, док за све остале остаје расподјела према важећој норми 75 према 25″, рекла је Цвијановићева.

Она је истакла да ће само по овом основу Добоју бити омогућено да има увећање прихода од 2,9 милиона КМ, а скоро пола милиона КМ више за Шамац.

„Уважили смо чињеницу да су подручја Добоја и Шамца теже пострадала од других, али се ослобађања друге врсте односе за све“, додала је Цвијановићева.

Говорећи о једнократној помоћи од 5.000 КМ за домаћинства којима је оштећена стамбена имовина, Цвијановићева је навела да је то једна од приоритетних мјера, која је блиско везана са Фондом солидарности.

Она сматра да ће ова помоћ бити доступна одмах након што у Народној скупштини Српске буде усвојен сет закона.

„Наш план је да у јуну можемо ставити на располагање нашим грађанима да користе те ваучере“, рекла је Цвијановићева.

Она је нагласила да ће извори Фонда солидарности бити повољни међународни кредити, који ће служити за обнову инфраструктуре, те за друге мјере које се односе на пољопривреду, енергетске објекте, као и привреду у цјелини.