У Хрватској за годину дана нестало 918 фарми млијека

Иако је 2014. донијела оптимизам у хрватском мљекарству, будући да је производња млијека у првих пет мјесеци наспрам истог периода 2013. порасла 3,5 одсто, на 228 милиона килограма, и даље је тај ниво незадовољавајући, јер је за првих пет мјесеци 2012. износила 272 милиона килограма.

Подаци Хрватске пољопривредне агенције (ХПА) откривају да је број фарми које дају млијеко у откуп између два маја мањи за 918, а у односу на мај 2012. за 3.150 испоручилаца, преноси хрватски Пословни дневник.

„Да бисмо зауставили ерозију у производњи млијека, нужне су мјере које су у оквиру заједничке пољопривредне политике ЕУ везане за нови модел помоћи до 2020, што је управо у изради, а програм развоја руралних подручја треба фокусирати на млијечно-говедарски сектор како бисмо коначно укрупнили и повећали производњу“, каже директор предузећа „Кроација сточари“ Бранко Бобетић.

Бобетић подсјећа да је у години рекордне производње млијека, 2009, Хрватска бројала 212.402 краве, а лани је њихов број спао на 166.000 грла. Додаје да се на највећих 200 фарми односи 45 одсто производње млијека.

Према његовим ријечима, и у земљама чланицама ЕУ са развијеним млијечним говедарством, годишње са тржишта нестаје седам до осам одсто фарми, али код њих производња млијека континуирано расте.

Иако је између 2009. и 2013. у Хрватској број млијечних крава на просјечној фарми увећан са девет на 13, производња је по грлу смањена са 3.179 на 3.035 кг млијека. До 2012. године годишња испорука по фарми расла је са 28 на 41 хиљаду килограма, док је лани пала на 39 хиљада.

„Не буду ли нови модел подршке и мјере из руралног програма у функцији укрупњавања фарми и повећања производње млијека, опет ћемо новац бацити у празно“, упозорава Бобетић.

Будући да Европска комисија није промијенила одлуку којом од априла 2015. укида млијечне квоте за чланице, крајњи је тренутак да се спроведу конкретне мјере подршке мљекарству, наводе у овом предузећу. Додају да су лани са домаћих фарми откупљена 503 милиона килограма млијека, а увоз млијечних производа износио је 335 милиона килограма, што, према ријечима Бобетића, довољно илуструје колико је алармантно стање у сектору.