Тајни план Брисела: СРБИЈА УЛАЗИ У ЕУ 2014, НА ВИДОВДАН!!!

Европска унија се увек ослањала на симболику, па би за њу улазак балканских земаља у ЕУ на стогодишњицу сарајевског атентата представљао крај века европских ратова

У Европској унији постоји идеја да се све земље западног Балкана заједно приме у чланство 28. јуна 2014. године, на стогодишњицу убиства аустроугарског надвојводе Франца Фердинанда у Сарајеву, каже у ексклузивном интервјуу за Пресс недеље Франк Бјанчери, француски политиколог и председник „Њуропијанса", прве трансевропске политичке странке која ће се кандидовати на предстојећим изборима за Европски парламент.


- Ако су Европска унија и државе западног Балкана озбиљне у намерама да се и овај део Европе нађе у границама ЕУ, онда је ово специфичан датум који пружа савршену прилику да се у европској јавности подигне расположење за проширење, а да се у исто време пружи довољно времена вашим државама да изврше све неопходне напоре не би ли се прилагодиле стандардима ЕУ. Симболичан датум 28. јун 2014. окончао би век европских ратова који су почињали на Балкану. Европска унија се увек ослањала на симболику, а не само на реформска и политичка достигнућа држава кандидата. Јер да није тако, многе земље никад не би биле у ЕУ. Ширењем на Балкан, с друге стране, ЕУ би добила територијалну целовитост, али би и затворила тешка историјска питања - истиче Бјанчери.

Да ли постоје конкретни планови о заједничком пријему свих балканских држава у ЕУ на стогодишњицу сарајевског атентата или је то ваша добронамерна идеја?

- У последње три године примећујем да се о овој идеји говори међу лидерима Европске уније, али и међу балканским званичницима. Али, на политичким снагама западног Балкана остаје да преузму на себе обавезе које ће довести до проширења Уније. Брисел ће то испратити, пошто тренутно и нема тачну идеју у ком правцу треба водити проширење, пре свега због ставова јавног мњења у државама чланица. Када би се данас спровео референдум о пријему нових чланова, видели бисмо да су грађани ЕУ спремни да прихвате земље Балкана. Ту мислим на бившу Југославију и Албанију. За Турску и Украјину не би било пуно гласова.

Како ће се одвијати процес пријема Балкана у ЕУ, ако државе не буду испуњавале услове онако како је то Брисел замислио?

Европски идеалиста

Франк Бјанчери има имиџ европског идеалисте. Крајем осамдесетих основао је први велики програм за европску размену студената - „Ерасмус". Магазин „Тајм" га је 2003. године изабрао за најевропљанина. Када је 2005. године пропао референдум о европском уставу, основао је „Њуропианс", прву европску странку која није савез националних партија и која ће у свим земљама имати идентичан програм - истинско уједињење Европе.

- Ми смо први трансевропски политички покрет. На предстојећим изборима за Европски парламент представићемо листу у свим државама Европске уније. Два главна циља нашег покрета су: демократизација Европске уније и јачање Европе на светској сцени - каже Бјанчери за Пресс.

- Процес ће се одвијати у зависности од тога колико државе западног Балкана буду способне да постигну свој циљ. Не морају све земље бити примљене у исто време, баш тог дана 28. јуна 2014, али све заинтересоване државе могу добити конкретан израз добродошлице. Неке могу ући баш тог датума, рецимо Хрватска и Србија заједно. Или Србија може да добије потврду из Брисела да ће бити примљена у року од две или три године. Као што је учињено са Румунијом и Бугарском пре неколико година.

Али званичници у Загребу инсистирају да ће Хрватска самостално ући у ЕУ, и то у најскорије време?

- Хрватска је остала заглављена у процесу пријема целог западног Балкана. Више не постоји опција самосталног пријема.

Какве последице на процес пријема балканских држава може имати хрватско-словеначки погранични сукоб и да ли је он можда инсцениран како би се оправдало одлагање хрватског пријема до те 2014. године?

- Хрватска се може суочити са разним одлагањима. Већ смо у средини 2009. године, а конфликт са Словенијом још није решен. Дакле, 2014. није много далеко. Хрватска ће можда схватити да је ефикасније играти на „регионалну карту".