Забринутост због пресуде Шљиванчанину

Асоцијација бранилаца пред Хашким трибуналом изразила забринутост због пресуде Веселину Шљиванчанину. Одлука Жалбеног већа да одреди много тежу казну, а да предмет не врати Судском већу на поновно одлучивање, угрожава основна права оптуженог, наводи се у саопштењу Асоцијације.


Удружење бранилаца пред Хашким трибуналом изразило је "озбиљну забринутост" због правоснажне пресуде којом је Жалбено веће Трибунала повећало казну бившем официру ЈНА Веселину Шљиванчанину са пет на 17 година затвора због злочина у Вуковару 1991. године.

Одлука Жалбеног већа да одреди много тежу казну, а да предмет не врати Судском већу на поновно одлучивање, угрожава основна права оптуженог, заштићена Међународним споразумом о грађанским и политичким правима.

Асоцијација бранилаца сматра да је тако жалбено веће прекршило своје надлежности, каже се у саопштењу.

Жалбено веће је, како је саопштено, том пресудом нарушило претходно "чврсто утемељену праксу" по којој је, при преиначењу првостепене пресуде, одлучивање о висини нове казне враћано већу које је изрекло првостепену казну.

Уз назнаку да се бивши председник Трибунала, судија Фаусто Покар успротивио новој пресуди Шљиванчанину, оценивши да је такав поступак "ван овлашћења" Жалбеног већа, Удружење бранилаца истиче да се у потупности слаже са таквим ставом.

"Као правосудна институција Уједињених нација и орган Савета безбедности УН, Хашки трибунал мора служити за пример и примењивати највише стандарде људских права", закључује се у саопштењу Удружења бранилаца.

Усвојивши жалбу Тужилаштва, Апелационо веће Трибунала је 5. маја правознажно повећало казну Шљиванчанину са пет на 17 година затвора, прогласивши га кривим за помагање убиства 194 хрватска заробљеника на фарми Овчара, 20. и 21. новембра 1991. године.

Тиме је преиначена првостепена пресуда, изречена 2007. године, којом је Шљиванчанин био ослобођен кривице за убијање заробљеника, а осуђен за помагање у њиховом мучењу.

Шљиванчанинови браниоци најавили су да ће уложити захтев за ревизију пресуде, као последњи правни лек предвиђен статутом Трибунала, а на основу нових и до сада непознатих доказа које су добили од изрицања правоснажне пресуде.
1