Које море је најпиратскије?

Пиратство је напустило приобалне делове Сомалије, али је истовремено дошло до наглог пораста пиратске активности у другим регионима. Зашто је светска заједница немоћна пред агресијом морских разбојника?

У годинама процвата сомалијских пирата њихова омиљена тактика је била пуштање брзих моторних чамаца с главног брода и муњевит напад. Запоседнуте супер танкере и бродове за превоз расутог терета пирати су одвозили ближе обали где су имали упоришта и месецима су чекали на откуп. Џак с неколико милиона долара би им био падобраном бачен из хеликоптера на палубу.

Тако је било пре свега неколико година. Наменска борба против пирата код источних обала Африке је одиграла своју улогу – у Арапско море се враћа мир. Прошле године је регистровано запоседање само два брода код обале Сомалије, иако је раније тамо сваке године било на десетине напада.

Такав је резултат дугогодишњих напора међународне заједнице, објашњава експерт за поморско право Института за државу и право РАН Василиј Гуцуљак.

- Усвојен је читав низ нормативно-правних аката на нивоу Савета безбедности УН, који је дозволио да се пирати прогоне и да се против њих примењује сила, не само на мору, већ и да се уништавају њихове базе на копну. Појавила се међународна војна флотила и гусари се плаше.

А на западној обали афричког континента ствари стоје потпуно супротно. Бандитске групе у Нигерији, које су се раније својим занатом бавиле само на копну, све активније излазе на море. Брод-жртву, по правилу мали танкер, пребацују на заштићено место у приобаљу, узимају гориво за продају на копну, а брод напуштају. О размерама делатности сомалијских пирата њихове нигеријске колеге засад не могу ни да сањају. Али, за последњих 5 година број напада у близини нигеријске обале се повећао 7 пута. И ко зна шта ће сутра бити?

Нема мира ни у Малакском мореузу – тачније, у најстаријем гусарском крају на свету. У току целе прве деценије 21. века пиратство је тамо опадало. На крају су земље у региону од 2010. године скоро престале да врше антипиратска патролирања. Међутим, било је прерано за одмор – у току последњих година нагло расте број напада.

Шта да се ради? Није умесно увек се ослањати на напоре приобалних земаља. На пример, Нигерија нема могућности за сталну борбу против пирата. Да ли је онда можда дошло време за оснивање сталних међународних флота, као у Аденском заливу?

Постоји и трећа варијанта – да се власницима цивилних бродова дозволи да унајмљују оружану чуварску службу, али да се притом претходно уговоре јасна правила за примену оружја на отвореном мору. По мишљењу Василија Гуцуљака,

- Ако гусари буду знали да ће уследити жесток отпор, неће се свако одлучити на напад. А тренутне препоруке Међународног поморског бироа се не могу читати без осмеха. На пример, препоручује се да се пирати уклањају с брода уз помоћ јаког воденог млаза. Коментари су сувишни. Ако желимо да докрајчимо пиратство питање треба решити применом ватреног оружја на самом броду. Други ефикасан начин је да војни бродови патролирају у пиратски опасним рејонима. Међутим, за издржавање оваквих флота је потребан озбиљан буџет. Неће све државе пристати на то.

Дакле, међународних антипиратских флотила нема нигде изузев у Аденском заливу. Светска заједница последњих година има превише хитних проблема на копну, тако да једноставно не стиже да решава питања безбедности на мору.

Због тога су цивилни бродови у регионима у којима нема националних војних флота сад незаштићени. Стручњаци говоре о потреби да се на бродовима обезбеди чуварска служба. Али важећа правила поморства не предвиђају држање оружја на цивилни бродовима. Низ земаља забрањује цивилним бродовима чак и улазак у своје луке ако на броду има оружја.

Цела ова ситуација иде на руку само пиратима. Проблем ће свеједно морати да се решава пре или касније. И боље је да се то учини, а да се не чека на следећи напад пирата који из године у годину постају све дрскији.

Борис Павлишчев,