НАТО – да не откажу кочнице

Ових дана немачки и други европски медији коментаришу изјаве немачког канцелара Ангеле Меркел, дате у току краткорочне посете Риги 18. августа. За време састанка са шефом летонског кабинета Лајмдотом Стаујума висока берлинска гошћа је уверила своју саговорницу у то да пред опасностима изазваним украјинском кризом, Немачка ће пружити Летонији потребну подршку.

Меркел је додала да она добро схвата забринутост становника Летоније и других балтичких земаља, као и Пољске поводом заоштравања ситуације око Украјине.

Не може да се не истакне помало необичан за шефа немачког кабинета „војенизиран“ лексикон, који је одликовао њене изјаве за време састанка са балтичком колегиницом. Како је између осталог изјавила Меркел, сада је право време да се јасно стави до знања партнерима да члан 5 Северноатлантског споразума о колективној одбрани неће остати на папиру, већ ће наћи примену у реалним дејствима. При томе, подвукла је канцелар, припрема за пружање узајамне војне помоћи треба да се врши интензивније него до сада.

Ангела Меркел изјаснила се поред тога за проширење програма одржавања заједничких војних маневара НАТО-а уз активно учешће Немачке. Према мишљењу савезног канцелара, треба предузети све потребне мере за усавршавање војне инфраструктуре у земљама Балтика, како би алијанса могла брзо да реагује у случају појаве „хитних ситуација“. Истина, размештање НАТО трупа у Балтику на сталној основи, што би хтели лидери локалних чланова алијансе, она је назвала несврсисходним. Као прво, то противречи склопљеном 1997. године Основном акту Русија-НАТО, који Меркел, како је сама рекла, не би хтела да прекорачи, а као друго, према њеном мишљењу растојања у Европи нису толика да буду сметња за пружање хитне помоћи партнерима, уколико то буде потребно.

Обиље војне терминилогије и прилично оштар тон изјава госпође Меркел, која обично користи мирољубивију лексику, не делују тако неочекивано у контексту све гласнијих упозорења у НАТО-у о опасности са истока и све оштријих оптужби Русије за агресивне замисли. Нешто пре тога британски премијер Дејвид Камерон, на пример, позвао је НАТО да ревидира односе са Москвом због тобоже незаконитих дејстава Русије у близини границе са алијансом. А успут је он предложио да се изгради низ нових објеката војне инфраструктуре, побрине о испорукама војне опреме и муниције, да се доведе бројност Снага за реаговање до 25 хиљада људи.

Али образац, ако може тако да се каже, „исправних“ оцена Русије показали су ових дана у заједничком чланку са амерички Вол Стрит Џорнел сам генерални секретар алијансе Андрес Фог Расмусен и командант оружаних снага НТАО-а у Европи генерал Филип Бридлав. Чланак се назива НАТО – за опасни свет. А поднаслов одмах ставља све на своја места: Руска агресија јасно је ставила до знања: нама треба припремљенија, бржа и флексибилнија алијанса.

И надаље једна за другом следе формулације без устручавања: Агресија Русије против Украјине упутила је изазов свету; Први пут после Другог светског рата једна земља силом је заузела део територије друге; Русија прибегава хибридним бојевим дејствима – изненадни маневри, тајни одреди, шверц ракета. И слично. Ту нема шта да се негира, пошто нема самих чињеница. А закључак који изводе оба највиша чиновника НАТО-а намеће се сам по себи: Морамо да се уверимо да је алијанса спремна, да може и да хоће да заштити скоро милијарду наших грађана. То је наш циљ број један на самиту у Велсу. Послаћемо одатле недвосмислени сигнал: данас и убудуће девиза НАТО-а је: Сви за једног, један за све.

Мускетарски говор звучни, наравно, лепо. Само да ли овај циљ треба почетком септембра да буде проглашен за циљ број један у Велсу? Како је ових дана рекао у једном од интервјуа стални представник Русије у НАТО-у Александар Грушко, алијанса одлично разуме да Русија за блок не представља никакву опасност. У ствари, како каже он, решавају се строго унутрашњи задаци, усмерени на то да се покаже траженост алијансе, да се постигне увећање војних ресурса. Грушко је ипак изразио уверење у то да пре или касније НАТО ће морати да призна бесперспективност консолидације на антирусој основи. О томе је рекао у разговору са нама и војни експерт, руководилац редакције војних новости агенције ИТАР-ТАСС Виктор Литовкин.

- Мислим да ће доћи време и све ће се смирити, успоставићемо односе, каже експерт. Али у првом реду то ће зависити од НАТО-а. На крају крајева, тамо ће морати да се окрену лицем ка Русији. Јер још остаје Авганистан, одакле за сада нису изведене трупе, остаје Средоземно море, остаје борба против пиратерије, проблеми хемијског оружја. Тачније, остаје много проблема које ће НАТО морати хтео-не хтео да решава заједно с нашом земљом.

Неко сматра да ипак НАТО машинерија све брже јури по антируском колосеку. Да ли ће тамо на време повући кочницу?

Олег Севергин,