Почетна страница > Новости
Коментара (0) Оставите Ваш коментар Објавите новост
Остале новости из рубрике »
Немушта дипломатија
25.08.2014. год.
По мишљењу познатог руског политичког аналитичара Фјодора Лукјанова, оружани сукоби у Украјини и дипломатске консултације ће се одвијати паралелно. Притом је у овом тренутку крајње непожељно процуривање детаља у поље јавности.
Поштовани читаоци! 20. августа је у „Росијској газети“ објављен чланак Фјодора Лукјанова, главног уредника часописа „Русија у глобалној политици“ и председника президијума Савета за спољну и одбрамбену политику. Нудимо вам да се упознате с његовим преводом на србски језик.
После састанка министара иностраних послова Русије, Украјине, Немачке и Француске коментатори су остали незадовољни. Нема никаквих информација о садржају преговора. Само уопштене фразе из којих следи – потпуни крах или су се, напротив, појавили знаци извесног напретка.
Морам признати да ме је ова димна завеса обрадовала. Због једног простог разлога. У војно-политичкој колизији кроз коју сад због Украјине пролази цела Европа изгледа да нема светла. И излаз из ње се може наћи путем дипломатских надљудских напора и нестандардних потеза. Ни једно, ни друго не трпи оглашавање, свако процуривање информација – свесно или случајно – процес преноси у поље јавности где влада потпуна међусобна антипатија. И ако се ради о озбиљном преговарачком процесу, његов садржај ћемо сазнати тек на крају: или у случају неуспеха, или напротив, ако буде крунисан неким договором.
Од чега би могао да се састоји овај договор? То је било отприлике јасно још у априлу кад је у Женеви предузет први покушај, пре масовног крворполића у Донбасу, жестоких окршаја, опседања градова и срушеног цивилног авиолајнера. Сад је ситуација много сложенија, али се њена суштина није променила.
На столу има неколико тема. Прва је политичко уређење Украјине које би гарантовало истоку земље засебан статус с очувањем културно-историјских особености. Други је ванблоковски статус Украјине, одрицање од тежње за улазак у НАТО, што Русија сматра фундаменталном претњом по себе. Трећи је цео широки комплекс питања везаних за гас – дугови, цена, транзит и др. Четврто је економски препород Украјине после рата, који ће бити скоро невероватан у случају потпуног раскида веза с Русијом.
Сваки од ових елемената засебно изгледа претежак, а тим пре сви заједно. Међутим, у ствари, шансе за извесно регулисање у пакету су веће него понаособ. То су практично основе дипломатије. Што више има могућности за повезивање различитих питања, тим је шири простор за међусобне уступке. Могу се наћи теме које су другостепене за једну страну, али су принципијелне за другу и могу се међусобно заменити.
Ма колико тужно то било, на оваквим састанцима је практично бескорисно разматрати обустављање борбених дејстава. Украјински конфликт је грађански рат у који су увучени спољашње силе и интереси. Он спада у онај тип сукоба у којем дефинисање обриса евентуалног компромиса, будуће политичке равнотеже, треба да претходи примирју. Војни успеси сукобљених страна служе као аргумент, додатни адут на преговорима политичких представника. Зато ће се оружани сукоби и дипломатске консултације одвијати истовремено.
Зашто су преговори ипак настављени? Јер, средином јула је у ситуацији информационо-пропагандне буре која је почела после обарања малезијског авиона изгледало да је све готово, да нема никаквих разговора, рат ће се водити до победничког краја. Разлога има неколико.
Русија, која не крије политичке и људске симпатије према припадницима народне одбране, свесна је јасне линије коју неће прећи. Питање војне интервенције се не поставља, а то значи да треба завршити оружану фазу конфликта. Истина, Москва не намерава да „изда“ народне републике, идеја је више у томе да се други приморају да њихове представнике признају за учеснике у мировном процесу. А то значи да се не дозволи да их припадници снага безбедности потуку до ногу. Притом су народним добровољцима сад потребни сопствени политички представници који су у стању да се укључе у овај процес. Храбри командири на терену, тим пре руског порекла, не одговарају за обављање овог задатка, њихова улога је другачија.
Кијев, наравно, нема куда да се повуче. Број жртава и разарања приморава га да освоји војну победу иначе ће се у самом украјинском друштву појавити оштро питање за шта је плаћена тако катастрофална цена. Међутим, рат оставља у рушевинама народну економију која је и без тока била у жалосном стању. Украјина може да рачуна само на спољашњу помоћ, чији се извори тачно знају, али засад не показују спремност да отворе новчаник.
Нико не поседује онолику количину средстава која ће бити потребна. Главно бреме финансијског спасавања Кијева Европа ће очигледно морати да преузме на себе, али ни тамо нема слободног новца. Чак и они Европљани који се према Русији односе изузетно негативно, оптужујући је за све несреће у Украјини, схватају: без економске помоћи Москве, а тим пре у случају њеног активног супротстављања, украјинско питање се неће решити. На хоризонту се помаља и нова гасна криза.
Притом, оно што се чинило незамисливим пре свега пар месеци данас више не изгледа да је потпуно искључено. Опијеност санкцијама која је све захватила диктира своју логику понашања. И Кијев је већ својим законом спреман да забрани транзит гаса у Европу, а и Москва, љута због тога што Запад покушава да се према сталном члану СБ УН опходи као према трећеразредној земљи, која се на нешто може принудити притиском разматра могућност најоштријих одговора.
Украјинска криза је већ уништила оно што се после хладног рата сматрало новим системом европске безбедности. Ако дипломатија успе да је заустави, то може представљати први корак ка новом систему.
- Извор
- / vostok.rs
Коментара (0) Оставите Ваш коментар Објавите новост
Savremena astronomija već dugo nije vezana samo za optičko posmatranje neba teleskopima, već je ona postala i nauka o ogromnin bazama podataka. Teleskopi nove generacije svake noći generišu terabajte...
Вашингтонска асоцијација бициклиста (WABA) по први пут је организовала дипломатску бициклистичку вожњу поводом Светског дана бицикла, окупивши представнике више од 40 дипломатских мисија у Вашингтону. Организатори су нај...
Амерички председник је, како се наводи, позвао израелског премијера да не покреће поново рат пуних размера са Ираном....
Биро Скупштине држава чланица Међународног кривичног суда (МКС) суспендовао је тужиоца Карима Кана, који је оптужен за сексуално узнемиравање, наводи се у саопштењу за јавност организације. Кан је својевремено...
Изјава америчког секретара за рат уследила је у тренутку када се Брисел припрема да спроведе најамбициозније миграционе реформе у последњих неколико година....
На редовном брифингу ванредно одржаном 4. јуна под кровом Санктпетербуршког међународног економског форума, и који је у највећем делу био посвећен терористичком злочину кијевске хунте у Старобељску, Марија Захарова...
Остале новости из рубрике »
СЛИКА СЕДМИЦЕ
ВИДЕО
ВИДЕО
ВИДЕО
